Велика Томић: Душеуделеније


Има ли нас, кад постадосмо ништа?
Крст нам на зидовима виси,
а у души некрст раскршћује оцила.
На трпези нема ученика.
Незасито испод нокта црно вади,
оно сито, и опет
на гладног се гади.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s