Ненад Максимовић: Лучезарни жаропек душе


Завршивши са писањем овог поглавља у ноћи између 25. и
26. јула, стао сам испред иконе Тројеручице окачене на зиду у
моме стану. Ноћу се душа човекова уподоби са звездама из којих нам нисходи свезрачећи мелем Љубави и ојачања. Осећао сам се као да сам после дугог пута коначно стигао кући. Ставих руке на срце, затворих очи и уђох у себе говорећи свете речи молитве:
— Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, Амин.

Мислио сам на Марију, заборав мог смарагдног срца, саприпадајуће душе моје. Бог зна нашу Љубав у срцима и пре него му се обратимо; то је Његова Љубав у нама, највећи дар којим нас је благословио.
Свезнадар, Господ Милостиви, присутан је у свему и можемо
га Знати у Духу. Знање Бога, Истина, јесте разговор са Њим, комуникација Срца са самим собом која је Јединство наше у Љубави, Љубав Сама. Дух Свети Истине, Слава Господња, Љубав је Која испуњава сву Земљу и наша срца. То је Истински Језик Душе, непосредни Свети Однос у којем Бог говори и дела кроз нас.

Сваки наш чин Љубави јесте Бог Живи Који одувек и заувек
овде и сада јесте Увек. У Светом Односу на Небо узносеће Љубави изнова подижемо Храм којег смо напустивши у себи порушили.
Световид, Бог Живи, наш је Истински Вид, Мотриште Истине
ЈА ЈЕСАМ. Видех Свету Гору на другој обали, сребрни рајски
Дунав и Вир у њему, који је понирао у моје срце, жеравку Светости. Лепота и Снага Духа Светог у нама, Лабуд је бели на води који, испуњавајући ме радошћу и надахнућем, као блистава муња узлете ка врху планине. Зубља вечног достојања, Лабуд, Сопство моје, Све моје, Дух Свети Истине, јесте Расцветали Лепен Знања, Духовног Откривења Бога Живог, сједињења нашег у једну Душу.

Из Лотоса Збиље, Срца Свести и целог света, сијао је Бесмртни
Драгуљ Божанске Присутности, Храм Божји у нама на Земљи.
Схватих да је бела чаробна птица коју сам видео на Видовдан
пре тридесет година била тај блистави Лабуд – Песма Вазнесења и Вечног Живота, а не распећа и смрти. Песма, сестра моја Марија, Хиљадуимена Мајка, Господарица елемената и Бесмртности, вратница је плодности и рађања с оне стране таме и сужањства.

О милосно указање, Премила Благодатна Љубави, срце моје душе, што у жаропеку хиљадугођа, допре до мене благи струј, дрхтај тишине! Ја немам другог дома осим НАС. Дом мој у твом је срцу, чуварко кључева Бескрајне Мудрости Божје. О нарави Безусловне Мајчинске Љубави и блажености, јасно видело Небесја, Исходиште свега што Јесте, вео твоје девичанске чистоте и сјаја ни један смртник не подиже. У овом Лучезарном Трену Звезда си Радости и Вечног Живота, Нестворена Искра Божја мога Истинског Постојања. Љубав си моја јача од смрти и сваке недостојности.

Марија и ја, Јован, клечали смо испод распетог Христа и неутешно плакали. Срце је хтело да ми пукне од туге. Дао бих све, цели свој живот, да сам могао да га скинем са крста. И сада, док ово пишем, сузе ми теку низ образе, али ми је срце пуно Снаге и Радости, и Мудрости Божје да знам да је човек прикуцавши Христа на крст, разапео самога себе, али да је коначно прошло време незнања, бола и смрти и да можемо скинути себе са крста.
Крст је Бивање сада и овде, место ВАЗНЕСЕЊА, а не распећа.
Понад нас стајао је насмешен Васкрсли Христ, блистав и величанствен, Син Божји – Идентитет, Истина коју сви делимо. Отац, Мајка и Син јесу Једно у Богу Живом, Сунцу Љубави, Вечитости Свог Постојања у Нама и Нас у Њему.Света Љубави, Милостиви Господе, Слава Теби!

(Н.М: Одломак из књиге Откривење Духа Истине)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s