Драгош Павић: Сонети отпора (1)


Ако можеш да сачуваш своју главу

Када сви око тебе своју губе

И окривљују тебе за своје неуспехе,

И мора бити кроз све месечеве мене,

.

Ако можеш да сачуваш себе

И онда кад те неверни љубе

А ти им придодајеш својом вером,

Онда је плагијат живота ту уз тебе.

.

Треба да чекаш кад није време,

Да на себе свесно товариш бреме,

А знаш да си преварен и кажњен,

.

Да л’ можеш да будеш предобааар

А да те не мрзе јер си премудар

За обичне људске ниске пркосе,

.

Д.П: Збирка – “Суза старог кестена“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s