Речју се бавиш да Светло домашиш
но делом својим тами се ближиш.
Све ране које другима наносиш
усуд су твој коме се смериш.

Озледа свака на души ближњег
и тебе двоструком мером дужи.
Једина правда у суда Божијег
где свако дуг свој собом раздужи.

Погледај Светло и радуј му се.
Одатле опрост стиже од Бога.
Ближњи је олтар кајања твога.
Желиш ли к Светлу извини му се.

Таштина мучна кајање брани.
Умишљај собом болест је страшна.
Пуноћа јаством празноћу храни.
Бож’ја смо башта чојством освештана.

Лек је један и задат је за навек.
Умни га изрече: „Будимо људи“.
Врлина свака стаје у реч човек.
Добра се душа разумом пробуди.