Верица Стојиљковић: Нек


Нек ветар будем,

трепавице да ти понесем,

под облак  сакријем.

Нек месечева срма будем,

спавалицу од ње да сплетем

на њој да те успавам.

Нек треперава звезда будем,

од зрака и мекоте ноћи

сан да ти изаткам.

Нек роса Сунчева будем

капима радосним да те окитим

и јутром разбудим!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s