Рефик Мартиновић: Црвени бршљан


Бићу ноћас бршљан

око твога тела

а ти буди моја

ноћна фрајла бела

нека млади лахор

љубављу замирише

нека похота цури

целе ове ноћи

нек те ноћурак пробуди

ја ћу теби доћи

нека трешње зрију

на грудима твојим

нека бесне олује

нашим венама струје.

.

Буди немирни славуј

што компонује песме

у шљивику

испод старе чесме

и јутарња роса

из недосањане маште.

.

Бићу твоја залутала ноћ

која шета градом

и млади месец што вири

у авлије крадом

нека горе тела

у дивљим чезњама

нека вриште јутра бела

међу изгубљеним звездама.

.

Једном кад останеш сама

разумећеш драга

шта је било међу нама

не желим да будеш

истрошена љубав

да моја надања

буду твоја казна

не заборави никад

оне што ти једном

додирнуше живот.

.

Буди ноћас мила

ноћна фрајла бела

а ја црвени бршљан

око твога тела.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s