Десанка Максимовић: ПОМЕТЊА


А земљом се размилели просјаци боси,

Скитнице, испосници и пророци,

Збуњени дијаци, сеоски пароси,

Који с небом говоре језиком словенским,

Свештеници латинских богомоља

И бискупи тек рукоположени,

Скамењене жене

Од очева своје деце силом раздвојене

Због црквених распри.

Скупљају се, као да из змеље ничу,

Овештали јеретици који у дану

Сто пута помену Перуна и Морану,

Пустињаци измилели из мрачних шпиља.

Појављују се изненада

И они којих давно неста.

Деле се благослови, бацају проклетства,

Звона и клепала бију наизменце.

Радознали и уплашени пољари,

Који знају да свако зло прво њих снађе,

Збијају се око својих пољица,

Уз камене венце.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s