Дела која се више не налазе у школској лектири


Епска песма Бој на Мишару

Битка на Мишару  – бој на Мишару је битка вођена  у време Првог србског устанка, између србске устаничке војске под командом Карађорђа и турске војске,  на брду Мишар,  код Шапца,  од 13. августа до 15. августа (од 1. до 3. августа по јулијанском календару).1806.године,  Завршена је нашом победом. Битку је овековечио Филип Вишњић у народној епској песми „Бој на Мишару”, а  руски сликар Афанасиј Иванович Шелоумов овековечио је композицијом, уља на платну „Бој на Мишару”. Изводи из песме :

Полећела два врана гаврана
са Мишара‚ поља широкога‚
а од Шапца‚ града бијелога‚…
Прелећеше сву богату Мачву‚
валовиту Дрину пребродише‚
и честиту Босну прејездише‚
те падоше на крајину љуту‚
баш у Вакуп‚ проклету паланку‚
а на кулу Кулин–капетана;
како па’ше‚ оба загракташе.
Ту излази када Кулинова‚
излазила‚ те је говорила:
„Ја два врана‚ два по Богу брата‚
јесте л’ скоро од доње крајине‚
од Мишара‚ поља широкога‚
а од Шапца‚ града бијелога?
Јесте л’ вид’ли млогу турску војску
око Шапца града бијелога‚
и у војсци турске поглавице?
Јесте л’ вид’ли мога господара‚
господара Кулин–капетана‚
кој’ је глава над сто хиљад’ војске‚
и који се цару зарекао
да ћ’ Србију земљу умирити
и од раје покупит хараче;
да ће Црног Ђорђа у’ватити‚
и жива га цару опремити;….
Је ли Ђорђа цару оправио,
Је л’ Јакова на колац набио,
Је ли Луку жива огулио,
Је л’ Цинцара на ватри испекô,
Је л’ Чупића сабљом посјекао,
Је л’ Милоша с коњма истргао –
Је л’ Србију земљу умирио?
Иде ли ми Кулин–капетане,….
Не води ли српскијех робиња‚
које би ме вјерно послужиле?….
Ал’ бесједе двије ‘тице вране:…
Виђели смо млогу турску војску
око Шапца‚ града бијелога‚
и у војсци турске поглавице‚
и вид’ли смо твога господара‚
господара Кулин–капетана‚
и вид’ли смо Црнога Ђорђија
у Мишару‚ пољу широкоме;…
Ту смо били‚ очима гледали‚
кад се двије ударише војске….
Српска војска турску надвладала;
Погибе ти Кулин–капетане‚
погуби га Петровићу Ђорђе‚….
Нити иде Кулин–капетане‚
нити иде‚ нити ће ти доћи‚
нит’ ‘се надај нити га погледај‚
Рани сина‚ пак шаљи на војску
Србија се умирит не може!“

Списак дела и писаца који су избачени из лектире и читанки, доступан је уосталом у „Службеном гласнику”. Дела неких писаца су замењена другим делима истих писаца, а многа су нестала, највише поезија. Оно што је трагично јесте то да су изостављена управо нека дела која нуде прилично критички и сатиричан осврт на стварност. Изостављен је „Балкански шпијун” Душана Ковачевића (једина наша драма која се до сада проучавала у школи), потом Домановићева приповетка „Вођа”, Змајева сатирична поезија… А управо у том узрасту децу треба учити критичком размишљању, ослобађати их да изнесу свој суд и да схвате да не треба да одрастају у будуће послушнике и шрафове система, већ у одговорне индивидуе које мисле својом главом. Чланови комисије се већ оглашавају у медијима поводом овог избора и износе своје аргументе, међутим, мислим да треба још једном размислити о томе која су дела ипак неопходна да остану у школској лектири. Извод из текста Ане Ристовић – Извор- Политика

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s