Дела која се више не налазе у школској лектири –Милан Ракић: Наслеђе


 

Ја осећам данас да у мени тече
Крв предака мојих, јуначких и грубих,
И разумeм добро, у то мутно вече,
Зашто бојне игре у детињству љубих.
.
И презирем тугу, заборављам бољу,
Јер у мени тече крв предака моји’,
Мучeника старих и јунака који
Умираху ћутке на страшноме кољу.
.
Јест, ја сам се дуго са природом хрво,
Успео сам — све се може кад се хоће —
Да на ово старо и сурово дрво
Накалемим најзад благородно воће.
.
И сад, ако плачем кад се месец крене
С ореолом модрим низ небеске путе,
Ил’ кад старе шуме, чаробне сирене,
Једно тужно вече злокобно заћуте,
.
Ја осећам ипак, испод свежих грана
И калема нових да, ко некад јака,
У корену старом струји снажна храна,
Неисцрпна крепкост старинских јунака.
.
Све ишчезне тада. Заборављам бољу,
А преда ме стају редом преци моји,
Мученици стари, и јунаци који
Умираху ћутке на страшноме кољу …

.

Нераскидива крвна веза са нашим прецима,  симбол наше породице, симбол нашег народа, симбол нашег Рода, осећај поноса кроз схватање делања предака   само су неке од одредница ове Ракићеве песме са којом се кретало у нашој новијој историји у велике промене. Несхватљиво је да ове песме више нема у школској лектири. Комисија која ју  је избацила водила се неким чудноватим критеријумима. Размислимо којим! Коме сметају стихови којима је започињала борба за слободу која је толико пута покушавана бити одузета нашем народу!? Мислимо о овоме!

-слика- Милић од Мачве-

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s