Колодар Срб: Купало –летња дугодневница


Саставио у име Рода Војислав Паунић

-најдужи дан у години-

Један од најишчекиванијих и најдревнијих, летњих,  словенских празника  је  дугодневница – дан Купала –   празник који симболизује  летњи солстицијум,  Наши преци,  од раног јутра,  бавили су се сакупљањем лековитог биља:  пелина, коприве, ткали венце  и правили амајлије,  које су чувале читаву породицу,  током целе године.

Соларно божанство (понегде  и Купаило или Купаила), код нас  извесно  Купало је метафора све енергије Сунца и његов знак сличан је оригиналном елементу ватре.

Немогуће је замислити Купала одвојено од Костроме, његове сестре, која персонификује воду. Према легенди,  Купала и Кострома, не знајући да су брат и сестра, волели су се, али сазнавши за крвне везе, заједно су починили самоубиство.

Концепт Купала јасно изражава концепте наших предака о части,  правди, и  истини која  увек побеђује. Ноћ, на Ивана Купала, прешла је и у  хришћанство, комбинујући старо ведање и библијске теме. Симбол овог Бога неизмерно помаже у љубави, исцељивању, духовном и физичком чишћењу.

У та су времена, младићи и девојке,  припремали место за забаву и свечаности. Младићи су на ово место доносили посечено. неко болесно или сасушено дрво,  и постављали га у огњиште, а младе лепотице  украшавале су га разним свежим цвећем и светлим везеним крпицама. Наши преци су ово дрво називали „Купално“ или „Мара“. Под ово дрво би посадили ниску лутку бога Купала, направљену од сламе или глине.  Тамо су  се приносиле требе бога Купала (нису биле крвне и ко то тврди, треба знати да је чиста лаж  – овде се прослављао живот и младост…).

 

У непосредној близини  постављене трпезе,  гозбе и славе Купала, саграђена су два обредна огњишта: велико звано чистилиште тела и мало чистилиште душе (мало су наши преци звали – крада – постоји и таква руна). Велико се прескакало , а мало се остављало до жара,  када би,  духовно уздигнути и припремљени обредом , боси по њему ходали.

Посебан обредни стуб са фиксним гранама и сувим травама заглављен  у првој ватри,  након што би изгорело, за младе девојке, био је почетак  игре, за суђене парове. Девојка је морала да удари момка по рамену, загревајући интересовање,  ипобећи, након чега је младић морао да је стигне и ухвати се с њом за руке. Затим је пар који се држао за руке морао да прескочи велику ватру, а ако се руке нису раздвојиле, пар би могао да рачуна на срећан наставак везе.

Те вечери,  читаво село се претварало  у огромну маскараду, сви су плесали и играли разне игре. Мушкарци би учествовали у надметању снаге, а старци су деци говорили загонетке и причали приче.

На Купала је било уобичајено тражити опрост и свима опростити њихове грешке, а ближе поноћи би девојке сишле до језерца или реке и положиле венце на воду, после чега су се купале у реци. Наравно, овај обред је познат и у наше време.

 

Храбри Словени, пошли би у шуму на празник Купала, у потрази за цветом папрати, који, према легенди, може отворити било какав дворац и определити пут ка богатству. Нажалост,  или срећом, овај цвет нико није пронашао, јер да бисте га пронашли, потребно је обратити се тамним силама. Нису га проналазили,  јер су веровали у казну Белобога. У Србији је овај обичај познат као стрнџање. Неудате и неожењени су одлазили у шуму голи у потрагу за цветом. После тога су се парови у ближој будућности венчавали и рађали потомство. Наравно,  није увек било успешно, нити се увек завршавало  браком. Правило је било јасно , ожењени , удате, мајке,  нису имали право учествовања у овом обреду.

Жреци и Волхви,  све то време,   у селу раде разне обреде и магијске радње, славећи  и молећи не само Купала, већ и све Богове. Моле их за заштиту и помоћ, за жетву и лепо време. Из ноћи у зору, кап по кап,  сакупљају такозвану Купаласку росу, која има невероватну лековиту моћ. Умивање овом росом  доносило је дуговечност.

У зору, славље се завршава, али упркос томе, наши преци не заборављају на Купала, већ настављају да му се моле и поштују га, кроз прослављање и помињање.

Како би задржали овај празник и у наметнутом хришћанству,  у Србији смишљају име за росу и називају извор – Иванова корита.  Код Русића (Руси, Белоруси, Украјинци) сам празник добија име Иван Купало, код Кашуба, Лужичких Срба и осталих преосталих полабских Словена задржао се назив Ioann woda… тако су Словени задржали свој обред заувек,  упркос наметнутим догмама. Овај обред јако је значајан за младе који се додатно пуне животном енергијом и снагом. Ту је скривена исконска сила Рода . јер,  млади су ти  који продужавају лозу. . .Род, наслеђе и генетику светле Расе , четири,  нераздвојна племена Хааријаца, Дааријаца, Светоруса и Расена.

Почетак лета, за нас,  Сунчани наРод,  је најлепше доба године. Никада нисмо заборавили вечно лето и Сунце Даарије,  наше прапостојбине .

Слава Роду , Слава Купалу !

Опширније на страницама: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s