Лука Црвенковић: Опстанак


Ne знам шта,
Не знам како, а ни кад.
Мој поглед нема тежину,
А ни правац.
По стотину пута гледам,

 Притисак је голем.
.

Није ни ово поента цела.
Умро је редитељ данас,
Јако млад.
Ја сам жив и даље, некако.
Испијена глава
Пребија ово вече тако
Да спавам у свом свету
Још ноћас.
.

Као много велики број, тешкаша,
Отимача, разбојника,
Утвара и најразличитијих извора
Нових идеја.
Када ће доћи моменат
Да и они сумњају у свој поглед.

.
Не треба доћи, не треба патње.
Бити свој је бити против плодова зла,
Све и да јеси зло.
Поглед је умео да превари, срце теже.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s