Лука Црвенковић: Опстанак
Ne знам шта,
Не знам како, а ни кад.
Мој поглед нема тежину,
А ни правац.
По стотину пута гледам,
Притисак је голем.
.
Није ни ово поента цела.
Умро је редитељ данас,
Јако млад.
Ја сам жив и даље, некако.
Испијена глава
Пребија ово вече тако
Да спавам у свом свету
Још ноћас.
.
Као много велики број, тешкаша,
Отимача, разбојника,
Утвара и најразличитијих извора
Нових идеја.
Када ће доћи моменат
Да и они сумњају у свој поглед.
.
Не треба доћи, не треба патње.
Бити свој је бити против плодова зла,
Све и да јеси зло.
Поглед је умео да превари, срце теже.