Милорад Максимовић:Јава је сан


Оно што у теби је као искра живота, јаче је од твог

незнања и свих страхота. И рађа и светли и када

потонеш и умиреш – плод живота

Ноћ тихује. 

Само је славуј стиховима својим прекине.

Замишљени Месец плови небом и хита јутру које не постоји.

.

Јер нема ничега, не!

На овом свету који тугом болује.

Невидљиве сузе точе кристалне судове.

Богиња Земља плаче.

.

Све је само трен у вихору.

Одсјај зрака вечерњег Сунца румени.

Одбегли осмех окупан сетом.

Лагани трзај срца што копни.

.

Све је црно у доба таме.

Она боји ли боји својом образином

хаје ни мало за песме деце светла

доноси прегршт смрти, студени, беса.

.

Али знај!

О ти који се будиш са ватром наде у срцу,

која и даље песмоведиш и целиваш.

Сунце не стрепи шта ради тама.

.

Сунце је бог и живи у нама.

Творац живота посеја небеске ливаде

и у њима Звезде сјајнице Сунца сестрице.

Да с’ пробуди богињица свака и бог вазда роди у јунака.

.

Који више ватре воле живе 

нег’ сва блага да се њима диве.

.

И гле!

Слете ми вилин коњиц на длан.

Свиће зора Божије деце…јава је сан.

-Извор- Звезда Род-

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s