Жеља у свемир оде
циљану тачку муњом да прати,
а горе кораци троми и строги,
брзина светлости на земљу је врати.

Полегла крај реке у траву меку
гледа у звезде што небо роје
сјај јој њихов измами сузу
и склизну, склизну у воду.

Небо је слика сањара вечног
што смирај у непознато тражи
сажаљиви облак капке пружи,
пресољени извор да разблажи.

Помери се да место не плави
на Ледену Гору где суза нема
Звезду јој Аурора сакри
у смрзлом оку само суза њена,
уместо жеље се цакли.