Дела која се више не налазе у школској лектири: Стеван Раичковић – Камена успаванка
„Успавајте се где сте затечени
По свету добри, горки, занесени,
Ви руке по трави, ви уста у сени,
Ви закрвављени и ви заљубљени,
.
Зарастите у плав сан камени
Ви живи, ви сутра убијени,
Ви црне воде у беличастој пени
И мостови над празно извијени,
.
Заустави се биљко и не вени:
Успавајте се, ко камен, невени,
Успавајте се тужни, уморени.
.
Последња птицо: мом лику се окрени
Изговори тихо ово име
И онда се у ваздуху скамени.“