Дела која се више не налазе у школској лектири: Стеван Раичковић – Камена успаванка


„Успавајте се где сте затечени

По свету добри, горки, занесени,

Ви руке по трави, ви уста у сени,

Ви закрвављени и ви заљубљени,

.

Зарастите у плав сан камени

Ви живи, ви сутра убијени,

Ви црне воде у беличастој пени

И мостови над празно извијени,

.

Заустави се биљко и не вени:

Успавајте се, ко камен, невени,

Успавајте се тужни, уморени.

.

Последња птицо: мом лику се окрени

Изговори тихо ово име

И онда се у ваздуху скамени.“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s