Радица Матушки: Дажд туге


У том трену кад зора свитава,
обгрли ме сетно безтебиште.
И реч ми се с’ грешком заварава,
погрешно се исправност напише.

Тешко јесте кад ми недостајеш,
све се туге згрну око мене.
И изнова у зенице станеш,
док протичеш с’ таласом кроз вене.

И мртви се зарад мене крсте,
грч тишине, што срце резбари.
На груди сам наслонила прсте,
кроз кожу ми дажд душом ровари.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s