Весна Зазић: Сироче


Никад стихови не могу да сроче
како тешко кроз живот пролази
остављено дете и заувек сироче
ни судбина га на трен не помази.

Живи несигурно без икаквог ослонца.
Кад одрасте све трпи и свима се склања.
Кад га мајка баци са пупчаног конца
нит животна уз први удах постане му тања.

Дупло се више од свих труди да успе
ал’ му тај напор не признају људи.
Најважније улице душе одувек су пусте
без корена да живи узалуд се труди.

Ко својих нема сви му свашта могу.
Увек има неко ко из обести пакост спрема.
Да погоде где највише боли увек могу
и да кажу злурадо,шапатом „Никога нема“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s