Драгош Павић: Сонети отпора (4)
Зато се припреми да трајеш
У сновима недодирљивим људима
Ал’ да ти маштање не буде циљ
Да те не хвата бол у грудима.
Стави све на вечну вагу,
Немој ништа да препустиш врагу
Изгубићеш све, па опет из почетка
Јер сотона хоће живот у губитку.
.
Онда ћеш моћи лакше да мериш
Ширину срца и његове лукове,
Нерве и тетиве оронуле
.
Кад тебе и нас не буде било
Свима ће устребати много вере
Да би био човек како је Бог замислио.
.
Д.П: Збирка – “Суза старог кестена“