Милорад Куљић: Совице


 

Самозаштита нам моћна била
у време самоуправе радника.
И жена свака са злом је ратила.
Није нас поражавала паника.

Вера у снагу снагом нас хранила.
Страхосејачу је следио суд.
Народна сила нејач је бранила.
Људи су сами кројили усуд.

Усних себе пред начелником
Заштите које више нема.
Сретох се са истомишљеником.
Упита: Зашто нам савест дрема?

Добро му погледах светло лице
од кога ме благи одзрцај оми.
Тад ми поклони две младе совице
па се Светлосник стропу устреми.

Из сна се пренух и будан остах.
Свакако време је буђењу дошло.
Чуднога сна сад гласником постах
да омами сненој време је прошло.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s