Самозаштита нам моћна била
у време самоуправе радника.
И жена свака са злом је ратила.
Није нас поражавала паника.

Вера у снагу снагом нас хранила.
Страхосејачу је следио суд.
Народна сила нејач је бранила.
Људи су сами кројили усуд.

Усних себе пред начелником
Заштите које више нема.
Сретох се са истомишљеником.
Упита: Зашто нам савест дрема?

Добро му погледах светло лице
од кога ме благи одзрцај оми.
Тад ми поклони две младе совице
па се Светлосник стропу устреми.

Из сна се пренух и будан остах.
Свакако време је буђењу дошло.
Чуднога сна сад гласником постах
да омами сненој време је прошло.