Ненад Максимовић: Химна Љубави (V/2)


Љубав је Религија свих религија,
Стварност, Живот Сâми,
јесте Бог Живи,
Једност нашег бића
са Богом и свим Стварањем у Њему,
јесте Благољубав, Светост Постојања у свему.

Ипак најчудесније и највеличанственије од свега је то
што на једном малом зрнцу зрнца свемира,
који је и сам тачка Свемира
свих свемира,
усред безмерне празнине и таме,
испод љуске затворености у облик,
која доноси заборав, бездушност, презир, бол…,
проклијава најнежнији Цвет Вазнесења,
Душа човекова бехарна и сјајна,
Живот Уздања, Радости и Топлине.
У љиљан сванућа, разнедрен,
зденац изгрева животом.
У рајској красоти лугова и поља
Сунце буди траву и класје.
Лахор миомирисом зелени гору,
у којој миљем свитка
разиграни цвркут птица.
Свуда пројања златна Љубав
Ускиптела милином и осмесима.
Анђеоска песма невиношћу и чистотом
Милује блажено цели призор.
Срце, сетивши се свега,
почиње да се отима.

Све реке, копна и океани,
цела наша чаробна планета
слива се у смарагдни откуцај
Срца Детета Божјег.
Изгубљено јагње Љубав је призвала к Себи,
У Нежности и Лепоти живимо, осећамо и мислимо,
Ми који смо свега тога свесни,
јесмо у себи цели свемир,
Милодатном Љубављу јесмо богови,
Богољубљено Синовство Њено,
Јесмо Љубав.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s