Отвори прозор своје куће,
Видиш да ту стоји грло моје,
И очи управљене на срце твоје!
Отвори!
Наслоњено на окно прозирно
Грло застало је, уморно,
Иа далеких даљина стигло је!
Отвори!
Тишином воде стигло је грло моје
Од речи неизречених
На платнима вечнности извезених
Свака је од једне боје!
Отвори!
Небо је отворило ухо да чује
И сунце чека да проспе зраке
И земља помно ослушкује!
Отвори!
Ветар чека да их понесе
У сваки део наше васионе
Да распе речи праисконе!
Отвори !