Лабуд Н. Лончар: Јутро


Јутро 

мирише на 

Женино бијело грло,

На брашно и орахов лист.

.

Јутро  

Маглом што сањиво

бауља са ријеке

Умива  прозоре

И у небо упереним димњацима

Изазива црвеног пијетла

Који накостријешен 

На дну постеље 

Чека да запјева..

.

Јутро 

Хладним рукама

Јежи груди дјевојачке

И хлади вруће бутине

.

Јутро

Стидљиво доноси  пјесму

Откинуту са моје

Угрижене усне…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s