Велика Томић: Зов
Фруло, ах, да је среће
да ме звуком мамиш.
Жалила не бих девојачке среће
ни стопала стрњиком изгребаних.
Фруло, ах, да је среће
Косовом да замру зурле.
Свирке би твоје веће
од ситне Ситнице биле.
Фруло! Ах, дај нам довече –
Цвркуте
жуборе
мирисно ивањданско цвеће…
