Мира Ракановић: Шапат живота
Ослушкујем
Шапат живота
Што подиже
Уздрхтале груди
У напетом
Ишћекивању
У којем се
Дани утапају
Гуше
И поново оживљавају.
Кроз високе траве
Кришом пратим
Ветра траг
Да ми да знак.
Врабац
Сакривен у грудима
Дрхти од самоће
Исто као и ја,
Он жељан
Топлог гнезда
И зрневља поноса
Исто као и ја.
Јесен се пак занела
Раскош зеленила
Претвара
У дивне боје.
Дотакох
Набреклу грану
Kоја се њихала.
Желим да га
Ушушкам добротом,
Жудим да будем
Лептир великих крила,
Да једно другом
Сваког дана приђемо
Обдарени осмесима
Слушамо шапат живота
.
М.Р: Збирка – “Разоткривена неосећања“