Ослушкујем

Шапат живота

Што подиже

Уздрхтале груди

У напетом

Ишћекивању

У којем се

Дани утапају

Гуше

И поново оживљавају.

Кроз високе траве

Кришом пратим

Ветра траг

Да ми да знак.

Врабац

Сакривен у грудима

Дрхти од самоће

Исто као и ја,

Он жељан

Топлог гнезда

И зрневља поноса

Исто као и ја.

Јесен се пак занела

Раскош зеленила

Претвара

У дивне боје.

Дотакох

Набреклу грану

Kоја се њихала.

Желим да га

Ушушкам добротом,

Жудим да будем

Лептир великих крила,

Да једно другом

Сваког дана приђемо

Обдарени осмесима

Слушамо шапат живота

.

М.Р: Збирка – “Разоткривена неосећања“