Народна лирска песма: Драги и Драга
Вјетар ружу уз поље носаше,
На Драгов је шатор наносаше,
Гђено Драги са Драгом бјеше;
Драги пише, а Драга везе;
Неста Драгу мрка мурећепа,
А Драги злата жеженога,
Онда Драги Драгој говораше:
„Ој Драга, драга душо моја!
Јели теби мила моја душа?
Јел’ ти тврда моја десна рука?“
Драга њему тијо одговара:
„Вјеруј Драги, и срце и душо!
Драга ми је, драги, твоја душа,
Мекша ми је твоја десна рука,
Нег’ четири најмекша јастука.“