Велика Томић: Летач без перја


Испод ребра шкрипи
минулих трена зов
и лепрх једног птића
кад спусти се на кров.

О, како је пао, голуждрав и модар
бетон је био од пада мокар.

.
Узех га у руке са мало свести
спирам му рану
а на асфалту флека
још увек бљешти.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s