Верица Стојиљковић: Древна Шума


Древна исцветава шума у јутро мекано, снено.

Још сребри се траг месеца, Вила са облака га испраћа.

И чује се већ и песма птица, дарује цвеће

И гране и лишће  разбуђеног дрвећа.

И љуби се корење храстова и бреза,

Јасика и липа,борова и јела,

И сјаји се земља водама, зашумелим потоцима.

Устају и мрави, поздрављају зуј пчелица.

Устај и ти драги, ено чује се бат

Праисконих твојих коњаника!.

One comment

  1. Иван ХРАСТ

    ТАЈНА ДРЕВНЕ ШУМЕ
    Засја искра Божанствене Светлости по сред мене,
    исправих се,освестих…

    Док узрастам шири се Сфера светла.
    Буди се живот у, нама, невидљивим бићима,
    буди се травчица и храст, буја наш луг.
    Чује се кликтај орла, рика јелена и бизона, завијање вук…

    Гледам те очима Љубави, препознајеш ме душом Истине.
    Једно смо.
    Наш Плодни Лепотни Боже, хвала што стрпљиво нас чуваш, водиш и учиш.
    Сазрели смо за дела свесне плодне љубави наше.
    Извире чиста лепота из свакога од нас,
    и камен са нама душом светли.
    Живела СРБ И ЈА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s