Милица Тасић: Данашња


Сушта,

опрости,

не умем те.

Згазите кукољ,

одушену у ватру,

па запалите.

– Данак у пупољку.

Онда голо

– поново.

Душ добро утабан,

да шкрипе ципеле.

Кћери својој ходи,

Сушта,

треба земљи кап,

ал’ траг узми у лет,

тамо,

у покоји бели цвет,

усвојена,

неспокојем,

не умем те…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s