Саставио у име Рода Војислав Паунић

Често данашњи људи ни не размишљају о повести појединих празника који су успели да превазиђу миленијуме и који су нам дошли као наследство древних предака. Није тајна да су наши преци били Арији, и да су одржавали  разне прославе у част Богова. Приносили су требе и обављали разне ритуале како би од њих примили милост и помоћ. Наравно, много се тога променило и  временом, потомци старих Словена постали су хришћани. Али,  интересовање за прошлост свог  народа и веру није ослабило, и сваке године  расте. Буђење људи у Свароговом Дану је неминовно и отуда репресије свих власти према својим народима.

Посебно место у древној предачкој  култури заузимају летњи празници Расе, којима су Арији, Расени и Свјаторуси, придавали посебну пажњу. У то су време наши преци могли да приуште предах од напорног рада у пољу и дају се забави, частећи и себе и  Богове.

Један од најзанимљивијих и најзабавнијих летњих празника сматра се  – фестивал Жетве хлеба,односно Велесова Брада, 29. Жетвара/ Јула.

Сама прослава би  започињала врло важном церемонијом на терену, где је, посебно за тај дан, остављено земљиште на којем је била жетва 29.Жетвара- Јула – празник последњег снопа Хлебне жетве. Наши преци су веровали да су за то,  како усев дозрева, какви су временски услови одговорни пољски духови –Пољевици који су били у директнпом контакту са Великим, Богом берићета и животињског фонда . Зими су ти духови живели у последњем снопу који је остао, над којим би свештеници спровели посебан обред, током кога су, чврсто и уредно везали сноп, позивајући Пољевика рунским текстовима и магијским писаницама. За време церемоније било је забрањено било шта рећи.  Словени су веровали, да би ово могло уплашити духове, и да би  поље остало без заштите и покровитељства, а као резултат тога поље више не би било плодно.

Након тога сви сељани, окупили би се за једним великим столом, за којим је увек било јела из нове жетве: пита, пецива, новог меда и наравно, претходно скуваног пива, као и једноставне огромне погаче. Близу стола било је издвојено место за свечано украшен последњи сноп.. Након што би ручак завршио, сви би пришли снопу, поклонили му се, и захваливши Пољевику и свемоћном Велесу .

Тада би  започела права забава, девојке би се окупиле на пољу на разним церемонијама за упознавање са младићима и само ради забаве, деца би се окупила одвојено, а старешина села би их учио повестима Рода и повести самог села или општине, а затим би их пуштали  да се играју.

Обавезни обред за старије домаћине био је да посете сву родбину  и попију коју чашу пива или вина  са њима током разговора. Младићи и девојке те вечери би изашли на поље, запалили ватру и плесали, играли Коло и једноставно се забављали. Након овог празника, буквално следећег дана, наши преци би припремали просидбе и спремали се за јесење свадбе младих

. Извор: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb