Душица Милосављевић: Перундан
Јека се у по ноћи чује,
нека вриска из собног зида удара,
слика у мрклом мраку пада,
на под, земљу, знамење…
.
Не дирајте ово камење!
.
Урличу вуци у глуво доба
гавранови у пару у лету гракћу
месец је пун и сунцем сија
ноћас још спава илузија
.
Шта је заправо састав камена!
.
Не могу наци кључ времена,
будни су они који јесу,
небеса се ноћас посебно тресу!
На Перундан!
.-