Велика Томић: Русаљке и краљице
– Ој девојко, што с висока гледаш, дођи доле и коло рашири.
– О Русаљке, без знамења починуле, пут без пута вам је познат.
.
– Што чините?
Где је глас молећив?
Путите, хлеб вам недопечен.
Ченом белог лука кроз крошње вас терам,
цветни канавац за гране заденам.
Смиље по краљици бацам
гледам коло, у њега се не хватам.
.
– Ој девојко, краљице те моле,
с дрвета сиђи доле
и коло нам рашири.
– Ој краљице, младе лепотице!
Доведите три краља да вам игра ваља,
а две женице нек ми држе лице.
Од јутрос се по дрвећу верем,
не би л` чула пастирова рога,
да вас потом водим до потока.
.
Ви коло играјте,
ја ћу пасти с Русаљком се онамо састати .
Изгребаћу себи лице,
јаукнућу нека гора јечи,
да нам помор лепих цура спречи.
.
Краљеви, нек ми прискоче,
сабљама унакрст нек ми свест откоче.
Умијте ме водом са потока
принесите лука ради урока.
.
Живе биле, догодине опет коло водиле.