– Ој девојко, што с висока гледаш, дођи доле и коло рашири.

– О Русаљке, без знамења починуле,  пут без пута вам је познат.

.

–        Што чините?

Где  је глас молећив?

Путите, хлеб вам  недопечен.

Ченом белог лука кроз крошње вас терам,

цветни канавац за гране заденам.

Смиље по краљици бацам

гледам коло, у њега се не хватам.

.

– Ој девојко, краљице те моле,

с дрвета сиђи доле

и коло нам рашири.

–        Ој краљице, младе лепотице!

Доведите три краља да вам игра ваља,

а две женице нек ми држе лице.

Од  јутрос се по дрвећу верем,

 не би л` чула пастирова рога,

да вас потом водим до потока.

.

Ви коло играјте,

ја ћу пасти с Русаљком се онамо састати .

Изгребаћу себи лице,

јаукнућу нека гора јечи,

да нам помор лепих цура спречи.

.

Краљеви, нек ми прискоче,

сабљама унакрст нек ми свест откоче.

Умијте ме водом са потока

принесите лука ради урока.

.

Живе биле, догодине опет коло водиле.