Верица Стојиљковић: Време
Време очију поганих и уста пуна речи лажних
Кривих прегача на све друге, сем на себе стављених
Време светаца и богова од срца покривљених
Руке жаока пуних – на љубав уперених
.
Време очију милосних и речи богоносних
Огледала Права пред себе стављених
Време срца светим кадом испуњених
Руку пружених живом водом орошених
.
И би милост пред поганством
И би жежек пред криваком
И стаде Бог пред Човеком!