Драгош Павић: Песма Богу Пану


Поздрављам зору

за њу ћу се бесмртно везати

болним веловима трајања,

нећу у бесконачни тунел без излаза,

неће ми нико рећи хвала

што сам певао као Тагоре

сваког дана до свитања.

.

Постаје навика да трајем

а да не хајем, јер ме лик прогања

као ништарију па ме кловнови јашу

без циркуса као да разбијам чашу.

.

Тамо су галоврани пуштали крике

Из шуме узавреле, посвећене

шумском богу Пану и на тај начин

поздрављали ускипелу зору рану.

.

Увек сам у рукаву носио

поставу поцепану

док су западни ветрови певали риму

а ја сам се омотавао у шал,

иако се тада нисам мерио на кантар.

.

Не знам разлику између јаве и сна,

крило искона сурово ме прогања,

Месец се кикотом од нас брани

пожутело небо жели да сахрани.

Срећа да нисам пост.ао туберан

док изнад родних гора

бесмислено гракће гавран,

дете јечи у соби јадно

а јужњак ослушкује вапаје гладно,

мој друг кога нисам имао

није хтео на овај свет

јер богаташки пашњаци крстаре

кад краве ричу отужну симфонију

за прегладнелу причу.

Д.П: Збирка – Суза старог кестена

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s