Горан Лазаревић Лаз: Прича о ТРОЈАНСКОМ КОЊУ


Стара изрека казује: “Equo ne credite, Teucri.quidquid id est, timeo Danaos et dona ferentis.“ – „Коњу не верујте, Тројанци! Шта год да је, плашим се Данајаца и кад дарове носе.“ , а коју, као опомену Тројанцима изговара Лаокоон у Вергилијевој Енеиди.

На основу митолошке интерпретације историјског догађаја створени су изрази  „Тројански коњ“ и “Данајски дарови” који значе да неочекивани дар или изненадна предност, у ствари, могу значити и проклетство или потајну превару. Израз такође значи и „подмукли напад“.

Тројанац данас је и појам који означава софтвер намењен наношењу штете рачунару и рачунарским мрежама.

Историјска је чињеница да су ТРОЈАНСКИ РАТОВИ били дуготрајни сукоби многобројних србских групација око контроле територија и доминације над рудним благом и технологијом обраде метала.

Збуњује величина територија на којима су се у дужем период ти сукоби одигравали – од морске обале Јадрана ( где је вишевековна србска престоница Скадар) и дела залеђа, преко Авале, долинама до делте Дунава и даље до Црног мора…

Више старих историјских дела потврђују постојање посебних ратних вештина и уређаја међу којима се истичу и тешка ОКЛОПНА возила коришћена код опсада утврђених насеобина.

Једна од посебно ефикасних ратних опсадних СПРАВА било је и возило ОКЛОПЉЕНИ КОЊ које је посебно успешно искоришћено и приликом опсаде Троје.

Прича о даривању овог коња браниоцима града и таквом ратном лукавству нападача јесте интересантна митологизирана представа, касније настала међу потомцима бранилаца у циљу похвале храбрости и издржљивости нападнутих, као и потребе вишестране опрезности..

Важно је напоменути да се у временима Тројанских ратова ГРЦИ као посебна етничка скупина НИГДЕ не спомињу. Етноним Грци скован је крајем средњег века у католичким кухињама са намером кривотворења историје.

Тешка оклопна коњица, овог пута са реалним животињама, била је дуже времена ударна песница војске у многобројним ратовима. Треба истаћи постојање таквих елитних јединица и у средњевековној Србији.Једну такву предводио је ВУК БРАНКОВИЋ и та је муњевитим продором по десном крилу одлучила судбину битке на Косову 1389.г.у корист Срба.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s