Дође тако трен када се небо у теби отвори и смело са срцосмехом

погледаш у лице немани.

Хоћеш да се играмо страха? Хоћеш самном до краја?

Е па идемо! Крај је кад кажем ја.

И ватра из срца суне.

Очи певају неким сјајем небосвета а

птице те поздраве песмом душе која се буди.

 

Страх који стопе леди

мисао која хлади главу

дах смрти који те гледи

крије своју природу праву.

.

И тада се деси чудо

из срца прсну смех

очи сјакте пламеном лудо

дух и душа шаљу ти лек.

.

Одјек тог звука живота

разара таму и топи јој лед

извори радости, моћ и лепота

на јуриш освоје твој цео свет.

.

Где би страх, муке и бол

оста само прашњави траг

ветра пој лако одагна зов

што би вечно да пређе твој праг.

.

Само мир и песма.

Вечно капа љубав божанска чесма.

Кап по кап…никад не престаје.

Свемиру твом Љубав не нестаје.

.

-Звезда Род-