Милорад Максимовић: Небо се теби отвара
Дође тако трен када се небо у теби отвори и смело са срцосмехом
погледаш у лице немани.
Хоћеш да се играмо страха? Хоћеш самном до краја?
Е па идемо! Крај је кад кажем ја.
И ватра из срца суне.
Очи певају неким сјајем небосвета а
птице те поздраве песмом душе која се буди.
Страх који стопе леди
мисао која хлади главу
дах смрти који те гледи
крије своју природу праву.
.
И тада се деси чудо
из срца прсну смех
очи сјакте пламеном лудо
дух и душа шаљу ти лек.
.
Одјек тог звука живота
разара таму и топи јој лед
извори радости, моћ и лепота
на јуриш освоје твој цео свет.
.
Где би страх, муке и бол
оста само прашњави траг
ветра пој лако одагна зов
што би вечно да пређе твој праг.
.
Само мир и песма.
Вечно капа љубав божанска чесма.
Кап по кап…никад не престаје.
Свемиру твом Љубав не нестаје.
.
-Звезда Род-