Мира Ракановић:Самоћа


Заратила сам са данима

.

А ноћи и јастук

Од суза ткани

Молила за опроштај

.

Душу пустила

Да као перје

На ветру одлети

.

Себе даровала самоћи

.

Док слушам

Ђавољу серенаду

Одурну као даљина

.

Извлачим из њедара

Најсочније псовке

Којима частим лепоту

.

Јер ми је срце сво изгрижено

.

А нада и снови

Отишли низ реку

Као бродови

У затвореним боцама.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s