Мира Ракановић:Самоћа
Заратила сам са данима
.
А ноћи и јастук
Од суза ткани
Молила за опроштај
.
Душу пустила
Да као перје
На ветру одлети
.
Себе даровала самоћи
.
Док слушам
Ђавољу серенаду
Одурну као даљина
.
Извлачим из њедара
Најсочније псовке
Којима частим лепоту
.
Јер ми је срце сво изгрижено
.
А нада и снови
Отишли низ реку
Као бродови
У затвореним боцама.
