Горан Лазаревић Лаз: На том брегу маслина навек крика неба
на том брегу маслина навек крика неба
једва и дишемо вило златопрста
тела приљубљених вихор залудбега
не знам ко ће кога скинути са крста
.
слуђени од жеље да се деси чудо
смехом најсвеснијим делимо се плачем
бачени судбином у време сулудо
рањавамо груди најнежнијим мачем
.
док из рана тече живот неповратно
силазе из плавог меданђели рајски
увијају душе у фараон платно
.
опијају надањем милодух наш мајски
ваздан и падамо у то поље златно
васкрсом љубави уз божанско клатно