Горан Лазаревић Лаз: На том брегу маслина навек крика неба


на том брегу маслина навек крика неба

једва и дишемо вило златопрста

тела приљубљених вихор залудбега

не знам ко ће кога скинути са крста

.

слуђени од жеље да се деси чудо

смехом најсвеснијим делимо се плачем

бачени судбином у време сулудо

рањавамо груди најнежнијим мачем
.

док из рана тече живот неповратно

силазе из плавог меданђели рајски

увијају душе у фараон платно

.

опијају надањем милодух наш мајски

ваздан и падамо у то поље златно

васкрсом љубави уз божанско клатно

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s