Горан Лазаревић Лаз: Ходамо по води у врелини крви
ходамо по води у врелини крви
крилати од наде распаметне ноћи
ту сам тајном био последњи и први
небословом тихим да отварам очи
.
а синоћ смо дуго силазили у ад
плели коже склиске у нерасплет венце
сакривали вриске у неуморглад
додиром вулкана распрсли кладенце
.
слатко понирање у срца дубине
молило је обале да издрже воде
распламсале нама у грудма милине
.
дас у теби космопрсја плоде
док се ватре опет распирују боком
кад нестајем смеран у смиљу дубоком