Хелена Шантић Исаков: Топло – хладно


 

Држим те у бронзаној статуи

скритог од претоплих ми бедара

и од Алавости Адске.

.

То је даровано место за године

одузете твојој браћи и сестрама

уместо мене кажњенима.

.

А теби најдужи припада живот

подвојен, у обличју сав

и никад да не видиш јединства.

.

Гадно је, знам, да дечје ликове од гипса

стиском бешике поздрављаш

и брадавице од стврднутог блата да грицкаш

и легију муком нејуначким да испраћаш.

.

Али у предугој .оморини, суши и жеђи тој

стара удова упорно чека

и моли мачке своје да преду тише

поред бронзе од твог меса изливене.

.

И брке им скида редом

кад опрље се мало

да њима чеше задњицу претоплу

па у поток хладни да је ставља.

.

У то се рука твоја изли

да ме милује и топи

од блага млака

и у калупда ме нечујно ставља.

.

Сва послушна верујем

да у керамици с печем

с последњим мислима:

.

Вредећу неком сиромаху

да из мене-посуде

понешто поједе

кад студен ме заодене.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s