Хелена Шантић Исаков: Топло – хладно
Држим те у бронзаној статуи
скритог од претоплих ми бедара
и од Алавости Адске.
.
То је даровано место за године
одузете твојој браћи и сестрама
уместо мене кажњенима.
.
А теби најдужи припада живот
подвојен, у обличју сав
и никад да не видиш јединства.
.
Гадно је, знам, да дечје ликове од гипса
стиском бешике поздрављаш
и брадавице од стврднутог блата да грицкаш
и легију муком нејуначким да испраћаш.
.
Али у предугој .оморини, суши и жеђи тој
стара удова упорно чека
и моли мачке своје да преду тише
поред бронзе од твог меса изливене.
.
И брке им скида редом
кад опрље се мало
да њима чеше задњицу претоплу
па у поток хладни да је ставља.
.
У то се рука твоја изли
да ме милује и топи
од блага млака
и у калупда ме нечујно ставља.
.
Сва послушна верујем
да у керамици с печем
с последњим мислима:
.
Вредећу неком сиромаху
да из мене-посуде
понешто поједе
кад студен ме заодене.