Скидам твој бол, примам га на себе,
Пијем горке лекове, које до тада нисам знала,
И гледам, како спаваш:
Коса на врелом челу,
Отворена сновима, прима сигнале Света.
.
Чувам се, ходам од прозора до врата,
По корацима бројим, колико сам миља по стану прешла…
Ту, на кревету мом, нису се гостили кошмари раније,
А сада их видим и ноћи се бојим, као пакла,
.
И не схватам никако, шта је лакше, прошаптати „Adios!“,
Опростити се са тобом, или, спаливши снимљену траку,
Из куће издимити немаштовитост…
.
Спавај, моја неостварена судбо!
И нека нам са тобом
Наше ноћи донесу олакшање…

Избор сачинио – Алексеј Иванович Чарота

Са белоруског језика превела – Дајана Лазаревић