Бранислава Чоловић: У безкрају плавом
Како је то у безкрају плавом
гдје анђели живе
дал седефна јутра миришу на јасмин
дал опија укус меда и звјезданог вина
гдје умјетност се твори у славу нашег Оца
величанственошћу њеном вјечности се диве
.
.Како је то међ бисерне шуме
гдје ловорике плету виле
од шар дуге
и спајају вјенац да у коло носе
скупљају росу са сафирног цвијећа
трчкарају шумом дјечије ноге босе
.
И радују се , плешу, и смију и воле
необичним плесом кише златне зову
пред олтаром ватре свете зором раном моле
и сликају будућност величанствену и нову