Луд човек стоји у реду.

Чека да прође што проћи неће.

Пружа лице и руку бледу

Ка додиру обећане порције среће.

.

Фигура од дима, улупан живот,

Крш и срча, жртава мноштво.

Ишчашене мисли, напукле слике,

Душа из које је ишчезло својство.

.

На прагу схватања

Посматраш ту слику,

У дану безбојног свитања,

Видиш одраз у лику.

Хладан ветар спознаје

окрутног доба

у ком мириса нема

а небо се не познаје,

шиба по лицу …

.

Стојиш сам, гледаш у реку

Раздвајаш крик од уморне мисли

И бацаш га узводно

Ка новом почетку

Какав нико никад није успео да смисли

.

У светло обучен,

пространством опијен

Усвајаш Кодекс соларног реда *

Вода је брза, струја је јака…

Удах. Јасност. Победа.

.

*наслов свеске Драгоша Калајића – “упутства о животу и бесмртности”,

која ми на ноћном сточићу деценијама осветљава повремену тмину

** употреба другог лица једнине је такође посвета Драгошевом необичном

стилском избору обраћања у његовом роману – уџбенику става, визије и

ерудиције “Последњи Европљани”