Славко Перошевић: Цетиње
Црна Гора освоји слободу
Свуд се ори „Не дамо светиње“
Племе моје из сна се тргнуло
Ал’ сном мртвим још спава Цетиње
.
Kроз њег’ света не иде литија
Нит вјерници , с’ иконама ходе
А било је кроз дуге вјекове
Сјајна луча славјанске слободе
.
Народ слави освојену правду
О којој је тридес љета снива
Само отуд , с’ цетињскијех крша
Одлијеже „Евива“ „Евива“
.
Ту у срцу старе српске Спарте
Под мaнастир и код цркве Влашке
Два прста се дижу у небеса
И пјесме се пјевају усташке
.
„За дом спремни“ и „Србе на врбе“
Са звучника јечи поклик ресак
Отпадници вјере и народа
Величају „Олују“ и „Бљесак“
.
Гледајући ту нестварну слику
Болни уздах, кришом ми се оте’
У великом српском океану
Цетиње је „Острво срамоте“