Рекоше ми: сви возови су прошли
И да си у сваком ти била,
Некад само обични путник,
Некад са свитом, вила.
.
А ја – на погрешним колосецима
Скретничар обичан,
На станици испраћао
Или чекао туђе возове безличан.
.
Понекад, у неком ћумезу живота,
С неке усне напукле, вреле
Попио капи вина кртог,
На искрају друма, украј туђег плота,
Сав од ћутања шкртог –
Жудње невеселе.