Горан Лазаревић Лаз: У пољима мака под гором распећа
у пољима мака под гором распећа
на девет корака од бол светилишта
тело свемирисно од мелема цвећа
низ длан распеш у најслађе ништа
.
дрхтаје тад зберем у угризе усне
и крв болно сапнем у мирдамар трајни
мисао давања сама се распрсне
у посвет постања и у нестан тајни
.
хтели смо се богом и небом у мраку
у ком звезде вреле чекања нам злате
гушили у грлу крикжељу прејаку
.
надали се ноћима да се руке врате
око вулканструка да се дуго плету
да нам крила прште у најлуђем лету