Словенка Марић: Списак топонима названих по Србима


ВИКИПЕДИЈА;
АУТОР ПОД ЛИЦЕНЦОМ
Creative Commons   Списак топонима названих по Србима садржи имена насељених мјеста, (градова и села), ненасељених предјела, хидронима (ријека и језера), планина итд. широм свијета, који своје име темеље у имену народа Срби. Такође, списак садржи и оне топониме који се могу повезати са етнонимом Срби. Списак је подијељен према одређеним макрорегионима или континетима, те државама, у зависности од концетрације броја топонима.

Садржај

  • 1Југоисточна Европа

o 1.1Јужнословенске земље

o 1.2Грчка и Албанија

  • 2Западна и јужна Европа

o 2.1Француска

o 2.2Италија

o 2.3Шпанија и Португалија

  • 3Сјеверна и централна Европа

o 3.1Скандинавија

o 3.2Њемачка

o 3.3Швајцарска

o 3.4Пољска

o 3.5Прибалтик

o 3.6Чешка

o 3.7Словачка

o 3.8Мађарска

  • 4Источна Европа

o 4.1Румунија и Молдавија

o 4.2Украјина

o 4.3Русија

  • 5Азија

o 5.1Кавказ

o 5.2Турска

o 5.3Израел

o 5.4Кина

  • 6Америка

o 6.1Канада

o 6.2Сједињене Државе

  • 7Океанија
  • 8Види још
  • 9Референце
  • 10Литература

Југоисточна Европа [уреди | уреди извор]

На простору бивше Југославије, Албаније, Грчке и Бугарске постоји преко 90 топонима названих по Србима. Изузев неколико древних насеља у Панонији (нпр. Сербинум, Сербетијум), за већину осталих топонима званична наука нема дилеме да је коријен ријечи изведен од етнонима за балканске Србе.[1]

Јужнословенске земље [уреди | уреди извор]

  • Горња Србица — насеље у општини Призрен, Србија;
  • Горњи Срб — бивше насеље у општини Грачац, Хрватска;
  • Горњи Србани — село у Истри;
  • Горњи Српци — предио у Македонији;
  • Доња Србица — насеље у општини Призрен, Србија;
  • Доњи Срб — бивше насеље у општини Грачац, Хрватска;
  • Доњи Србани — село у Истри;
  • Доњи Српци — село у општини Могила, Македонија;
  • Сербегли — срез Трн 1877. године, Бугарска;
  • Сербија — срез Трн 1877. године, Бугарска;
  • Сербљаница — срез Берковица 1877. године, Бугарска;
  • Сјрбан — срез Петрич 1877. године, Бугарска;
  • Сјрбци — срез Битољ 1870. године, Македонија;
  • Срб (брдо) — брдо код насеља Срб у Лици, Хрватска;
  • Срб (Грачац) — насељено мјесто у општини Грачац, Хрватска;
  • Срб (древни град) — средиште Унске жупаније током средњег вијека;
  • Србавци (древни град) — древни град у средњовјековној Рашкој;
  • Србани — предио у Истри (подјељен на два села);
  • Србани (Пакрац) — предио у околини Пакраца, Хрватска;
  • Србаново, данас Рупите — село у области Благоевград, Бугарска;
  • Србар — древно насеље (из 13. вијека) у Истри;
  • Србарија — насеље у старој Рашкој држави;
  • Србарица — село у бујском котару у Истри;
  • Србац — градско насеље и општина у Српској, БиХ;
  • Србац Село — насеље у општини Србац, Српска, БиХ;

o Србачки Пут — дио насеља Нова Топола код Градишке, Српска, БиХ;

  • Србачка — дио града Љубовија, Србија;
  • Србе (до 1934), данас Малки Вршец — село у Габровској области, Бугарска;
  • Србегли, данас Јаворец — село у Габровској области, Бугарска;
  • Србеница — највиши врх планине Понор, на ланцу Старе Планине, Бугарска;
  • Србеница (до 1934), данас Софронијево — село у области Враца, Бугарска;
  • Србеница, данас Српеница — село на десној обали ријеке Соче, општина Бовец, приморски дио Словеније;
  • Србера — предио и локва у Истри;
  • Срби, данас Браничево (Бугарска) — село у Шуменској области, Бугарска;
  • Србин Ками — село у Црној Гори;
  • Србина — село у Црној Гори;
  • Србинов Луг — предио у Лици, Хрватска;
  • Србиново — насељено мјесто у општини Гостивар, Македонија;
  • Србиново (Нови Сад) — село код Новог Сада, Србија;
  • Србиново (до 1934), данас Брежани (Бугарска) — село у области Благоевграда, Бугарска;
  • Србиново (до 1934), данас Сребриново — село у Пазарџичкој области, Бугарска;
  • Србиновска Махала — село у општини Крива Паланка, Македонија;
  • Србинце — село у општини Сурдулица, Србија;
  • Србинци — село у Србији;
  • Србињак — село у општини Тињан, Истри, Хрватска;
  • Србиње — назив за Фочу током и након рата у БиХ, (у периоду 1993—2004.), Српска, БиХ;
  • Србиславци — предложено име (1992.) за насеље Хртковци, општина Рума, Срем, Србија;
  • Србица — градско насеље и општина на Космету, Србија;
  • Србица (Кичево) — сеоско насеље у општини Кичево, Македонија;
  • Србица — сеоско насеље у Македонији;
  • Србиште (Задар), такође и Србишће — предио код Задра у Хрватској;
  • Србјани или Србљани — село код Кичева у Македонији;
  • Србљани — насељено мјесто код Бихаћа, БиХ;
  • Србљани (Истра) — село у Истри;
  • Србљаница (до 1934), данас Илица — село у области Монтана, Бугарска;
  • Србљановићи — засеок у близини насеља Папићи, општини Суња, Сисачко-мославачка жупанија, Хрватска;
  • Србљанска Главица, данас Језерска Главица — планински превој близу града Бихаћа, Федерација БиХ;
  • Србобран — градско насеље и општина у Јужнобачком округу, Србија;
  • Србобран — назив за Доњи Вакуф током рата у Босни и Херцеговини (1992—1995), БиХ;
  • Србобран (Исток) — насеље у општини Исток на Косову и Метохији, Србија;
  • Србовац — насеље у општини Звечан, Србија;
  • Србовец — планински превој код села Радуј у Софијској области, Бугарска;
  • Србовлах — предио у Неготинској крајини, Србија;
  • Србово — насеље у општини Неготин у Србији;
  • Србоград — древни дио Сарајева за вријеме отоманске власти;
  • Срботина — име села код Фоче, Српска, БиХ;
  • Србски Кланац — предио у Лици недалеко од мјеста Срб, Хрватска;
  • Срповци — насељено мјесто у општини Прњавор, Српска, БиХ;
  • Српска (Подгорица) — село у близини Подгорице, Црна Гора;
  • Српска Варош (Брчко) — дио града Брчког, БиХ;
  • Српска Варош (Зворник) — дио града Зворника, Српска, БиХ;
  • Српска Варош — дио града Тузла, БиХ;
  • Српска Зелиња, након 1945. подјељена на Горњу и Доњу Зелињу — насеља код Добоја, Српска, БиХ;
  • Српска Илиџа — од 2004. Источна Илиџа, Српска, БиХ;
  • Српска Калесија — од 1996. Општина Осмаци, Српска, БиХ;
  • Српска Кларија (до 1945.), данас Радојево — насеље у општини Нова Црња, Средњобанатски округ, Србија;
  • Српска Костајница — од 2004. Општина Костајница, Српска, БиХ;
  • Српска Кућа — насеље у општини Бујановац, Србија;
  • Српска Махала — дио града Априлци у Ловечкој области, Бугарска;
  • Српска Наузина, данас само Неузина — насеље у општини Сечањ, Србија;
  • Српска Црња — насеље у општини Црња у Србији;
  • Српска Чука, данас само Чука — насеље у општини Црна Трава, Јабланички округ, Србија;
  • Српске Моравице, од 1996. само Моравице — насеље у општини Врбовско, Горски Котар, Хрватска;
  • Српске Топлице — дио града Бања Лука, Српска, БиХ;
  • Српски Арадац, од 1947. само Арадац — насеље код Зрењанина, Србија;
  • Српски Брод — од 2004. Брод, Српска, БиХ;
  • Српски Бабуш — насеље у општини Урошевац, Србија;
  • Српски Дрвар — од 2004. Источни Дрвар, Српска, БиХ;
  • Српски Итебеј — насељено мјесто код Житишта у Србији;
  • Српски Кључ — од 2004. Рибник, Српска, БиХ;
  • Српски Крстур — насеље у општини Нови Књажевац, Србија;
  • Српски Милановац — дио града Бања Лука, Српска, БиХ;
  • Српски Милетић — насеље у општини Оџаци, Србија;
  • Српски Мостар — од 2004. Источни Мостар, Српска, БиХ;
  • Српски Падеј, данас само Падеј — насеље у општини Чока, Севернобанатски округ, Србија;
  • Српски Самоков (до 1885), послије Попово — село у Перничкој области, Бугарска;
  • Српски Сански Мост — од 2004. Оштра Лука, Српска, БиХ;
  • Српски Стари Град — од 2004. Источни Стари Град, Српска, БиХ;
  • Српски Столац — од 1996. Општина Берковићи, Српска, БиХ;
  • Српски Чунтић — насељено мјесто у саставу града Петриње, Хрватска;
  • Српско Горажде — од 2004. Ново Горажде, Српска, БиХ;
  • Српско Ново Сарајево — од 2004. Источно Ново Сарајево, Српска, БиХ;
  • Српско Орашје — од 2004. Доњи Жабар, Српска, БиХ;
  • Српско Поље — од 1991. Хрватско Поље, Оточац, Хрватска;
  • Српско Сарајево — од 2004. Источно Сарајево, Српска, БиХ;
  • Српско Селиште — насељено мјесто у граду Кутини, Хрватска;
  • Српско Село (до 1934), данас Говедарци — село у Софијској области, Бугарска;
  • Српско Село (до 1934), данас Мала Царква — насељено мјесто у Софијској области, Бугарска;
  • Српце — насеље у општини Кучево, Браничевски управни округ, Србија;
  • Српци — село у општини Битољ, Македонија;

Грчка и Албанија[уреди | уреди извор]

  • Серби или Серви (Едеса) — село у округу Панагитса, град Едеса, Грчка;
  • Серби (до 1848), данас Жерви — село у округу Пела, општина Воден, Грчка;
  • Сербијана (Јањина) [2] — село код Јањине, Грчка;
  • Серво-хори — насеље у Солунском санџаку, 1877. године, Грчка;
  • Сервос (Аркадија) (на грчком: Србин) — насеље у округу Аркадија на Пелопонезу, Грчка;
  • Србота или Сервота — насељено мјесто у округу Трикала, Тесалија, Грчка;
  • Србица или Сервија [3] — насељено мјесто у општини Сервија-Велвентос, Грчка;

o Општина Србица — општина чије се средиште налази у градићу Србица, Грчка;

  • Србица, данас Шкјеза — село у општини Бушат, округ Скадар у Албанији;

Западна и јужна Европа[уреди | уреди извор]

У западној и дијеловима јужне, те југозападне Европе постоје многи топоними са корјеном ријечи који подсјећа на етноним Србин. Међутим, по мишљењу многих етимолога, њихова стварна повезаност са Србима је и те како упитна. Са друге стране, на неким подручјима Француске и Италије су забиљежене миграције Словена током раног средњег вијека,[4][5] док је на Пиринејском полуострву интересантна појава народа под именом Сеурби који вијек раније.[6] На списак су уврштени само неки од топонима:

Француска[уреди | уреди извор]

У Француској не постоји нити један топоним за који је стручна јавност сагласна да се коријен ријечи односи првенствено на Србе. Међутим, имена неких насеља у алпском дијелу земље подсјећају на етноним Срби, а током раног средњег вијека у тим мјестима су забиљежене и словенске миграције.[7][8] Касније, током XIV вијека, готово у истом дијелу земље, појављује се властелинска породица Сервијен за коју се вјерује да су поријеклом били повезани са тадашњом Србијом.[9] Ова породица ће касније имати посједе широм Француске, а наведени топоними вјероватно носе имена по овој породици:

  • Серба — дио града Нанта;
  • Сербан [4] — насеље и општина у Оверњату;
  • Серва (Гар) — насеље и општина у департману Гар;
  • Серва (Ен) — насеље и општина у департману Ен;
  • Сервин — насеље и општина у департаменту Ду, региону Франш-Конте;
  • Сервиња — насеље и општина у департаменту Ен, региону Рона-Алпи;
  • Сорбон — насеље и општина у департману Ардени, на истоку Француске;
  • Сербат (Нерак) — насеље у општини Нерак, департману Лот и Гарона, Нова Аквитанија;
  • Сербиље (Ангу) — насеље у општини Ангу, департману Атлантски Пиринеји, Нова Аквитанија;
  • Сербуе (Ескалан) — насеље у општини Ескалан, департману Ландри, Нова Аквитанија;
  • Сервијан — насеље и општина у департаменту Еро, Окситанија;
  • Сорб (Еро) — насеље и општина у департману Еро, Окситанија;
  • Сурба — насеље департману Аријеж, Окситанија;

Италија[уреди | уреди извор]

  • Сербарију [10][11][12] — насеље и општина у саставу Карбоније, на Сардинији;
  • Сербадоне, дио насеља Монтефиоре Конка (Римини) — округ Римини, Емилија-Ромања;
  • Сервиљано [13][14] (стари називи: Servilianum, Servilianense, Castrum Sorvelliani, Sarvejà, Servejà) — насеље у округу Фермо, региону Марке;
  • Сурбо [15][16][12] — насеље у округу Лече, у региону Апулија;

Осим набројаних, у Италији постоје и други топоними са корјеном „серв” и „сорб”, а који се не могу везати за име Срби. Коријен ријечи „серв” најчешће долази од латинске ријечи serve или италијанске servire, што значи служити, робовати, док коријен ријечи „сорб” долазе од италијанске ријечи sorbus, што значи јаребика[17] (врста дрвећа):

  • Примјери: Сорбо (Козенца), Сорбо (Л’Аквила), Сорбо (Мачерата) или Усита, Сорбо Сан Базиле, Сорбо Серпико, Сорболо, Сорболо Леванте и др.

Шпанија и Португалија[уреди | уреди извор]

У Шпанији и Португалији не постоје топоними који су директно повезани са народом Срби. Међутим, постоје топоними који у свом корјену имају ријеч „Серб”, а што се доводи у везу са древним народом познатим као Сеурби, Серби, Сорби или Сирби, (лат. Sevrbi).[6] Овај народ је у Хиспанију дошао из источне или јужне Европе и населио се у предјелу данашње сјеверне Португалије, те Галисије и Леона у Шпанији. Претходно, прије доласка, био је под утицајем Келта.[18] Утицајем Шпаније и Португалије током раног новог вијека, пренесене топониме имамо и у земљама Новог свијета.

  • Примјери: Сербон, Сервантес (Луго), Сервантес (Самора), Сервантес (Гранада) и др.

Сјеверна и централна Европа[уреди | уреди извор]

У сјеверној и централној Европи, укључујући и цијели прибалтик, постоје бројни топоними са коријеном у имену „срб” (серб, сорб). У већини случајева етимолози се слажу да су ти топоними имена добила по прецима данашњих Лужичких Срба.[19][20][21] Изузетак чине нека мјеста у источном прибалтику, гдје су мишљења етимолога донекле подијељења, као и топоними у Словачкој [22], Мађарској [23], те неким дјеловима Чешке, за које се тврди да називи потичу по прецима балканских Срба.

Скандинавија[уреди | уреди извор]

  • Сербе црква [24] — црква у општини Ренесеј, округ Рогаланд, Норвешка;
  • Серби (Вестра Јеталанд) — насеље у општини Фалћепинг, округу Вестра Јеталанд, Шведска;

o Серби Кирка — црква и црквена парохија Шведске цркве са сједиштем у насељу Серби;

o Серби дистрикт у Вестра Јеталанду — дистрикт у општини Фалћепинг, округу Вестра Јеталанд, Шведска;

  • Серби (Еланд) — насеље у општини Борјхолм, на острву Еланд, округу Калмар, Шведска;
  • Серби (Естерјетланд) — (до 1791) бивша црквена парохија близу насеља Вифолка у општини Мјелби, округ Естерјетланд, Шведска;
  • Серби (Еребро) — насеље у општини Еребро, округ Нерке, Шведска;
  • Серби (Норбиос) — дворац у насељу Норбиос, општина Еребро, округ Нерке, Шведска;
  • Серби (Ронеби) — насеље у општини Ронеби, округ Блећинге, Шведска;
  • Серби (Сканија) — насеље у општини Хеслехолм, округу Сканија, Шведска;

o Серби (епархија Лунд) — црква и бивша црквена парохија (до 2006) Шведске цркве, у насељу Серби;

o Серби дистрикт у Сканији — дистрикт у општини Хеслехол, округу Сканија, Шведска;

o Серби — бивша општина (до 1951) у округу Сканија, са сједиштем у насељу Серби Сокен;

  • Серби (Скараборг) — насеље и општина у округу Скараборг, Шведска;
  • Серби (Торсокер) — дворац у насељу Торсокер, општина Гнеста, округ Седерманланд, Шведска;
  • Серби (Трелеборг) — насеље у парохији Андерслев, општина Трелеборг, округ Сканија, Шведска;
  • Серби (Фелингсбро), познат и као Сербихолм — дворац у насељу Фелингсбро, општина Линдесберг, округ Вестманланд, Шведска;
  • Сербијенген — насеље у општини Еребро, округ Нерке, Шведска;
  • Сербилунг — (до 2015) бивше насеље у парохији Андерслев, општина Трелеборг, округ Сканија, Шведска;
  • Сербин (Боден) — насеље у општини Боден, округ Нурботен, Шведска;
  • Сербин (Умеа) — село у општини Умеа, у округу Вестернботен, Шведска;
  • Сербо (Норвешка) — село у Ренесеју, у Рагаланду, Норвешка;

Њемачка[уреди | уреди извор]

  • Серба или Зерба — насеље и општина у Тирингији;
  • Сербах — рјечица у Хесену, притока Аубаха;
  • Сербике (током средњег вијека), касније познато као Цорбикер (Zörbigker), данас Цобикер (Михелн)[25] — напуштено село у округу Зале у Саксонија-Анхалт;
  • Сербици, познати и као Сурбици, данас Цербиг [26] — град у Саксонији-Анхалт;
  • Сербски Будестеци, касније Будестеце, данас Гроспоствиц — варошица у Саксонији;
  • Србице (Видемар) — насеље у општини Видемар, Саксонија;
  • Србице (Требен) — насеље у општини Требен, Тирингија;
  • Србиште (Анхалт) или Цербст — град у Саксонији-Анхалт;
  • Србов, те (од 13. вијека) познато и као Сурбов, Сорбен, Сораби, данас Цорбау (Михелн)[27] — напуштано село у општини Михелн (Гајзелтал), округу Мерзебург-Кверфурт, Саксонија-Анхалт;
  • Сорбици у 9. вијеку , касније Зурбици, данас Цербиг[28] — град у округу Анхалт-Битерфелд, Саксонија-Анхалт;
  • Сорба у 11. вијеку, данас Цорбау[29] — општина у округу Бургенланд, Саксонија-Анхалт;

Швајцарска[уреди | уреди извор]

  • Сервин или Метерхорн — планински врх на Алпима;

Пољска[уреди | уреди извор]

  • Сарби (Пшеворно) — село у округу Пшеворно, Доња Шлезија;
  • Сарби (Стшелински) — село у округу Стшелински, Доња Шлезија;
  • Сарби Горне — село у округу Стшелински, Доња Шлезија;
  • Сарбија (Вонгровјец) — насеље у Вонгровјецком округу, Великопољска;
  • Сарбија (Западнопоморска) — село у округу Колобжег, Западнопоморско војводство;
  • Сарбија (Лубушка) — село у Кросњенском округу, Лубушка;
  • Сарбија (Чарнков) — насеље у Чарнковско-тшћанкскоm округу, Великопољска;

o Сарбија (станица) — жељезничко чвориште код мјеста Сарбија, Великопољска;

  • Сарбија (Шамотулски округ) — насеље у Шамотулстом округу, Великопољска;
  • Сарбијево (Лубушка) — село у округу Стшелецко-Дрезденецки, Лубушко војводство;
  • Сарбијево (Мазовија) — село у округу Плоњски, Мазовија;
  • Сарбин — предио у Мазовији;
  • Сарбиново — предио у Лубушком војводству;
  • Сарбиново (Гостињски) — село у Гостињском округу, Великопољска;
  • Сарбиново (Дебно) — село у округу Мислибуршки, Западнопоморско војводство;
  • Сарбиново (Кошалински) — село у округу Кошалински, Западнопоморско војводство;
  • Сарбиново (Кујавско војводство) — село у округу Жњински, Кујавско војводство;
  • Сарбиново (Лубушка) — село у округу Стшелецко-Дрезденецки, Лубушко војводство;
  • Сарбиново (Мислибурж) — село у округу Мислибуршки, Западнопоморско војводство;
  • Сарбиново (Позњански) — село у Позњанском округу, Великопољска;
  • Сарбиново Другије — село у округу Жњински, Кујавско војводство;
  • Сарбице Другије — село у округу Келегцки, Светокришко војводство;
  • Сарбице Пјервже — село у округу Келегцки, Светокришко војводство;
  • Сарбицко — село у округу Турешки, Великопољска;
  • Сарбка (Вонгровјец) — насеље у Вонгровјецком округу, Великопољска;
  • Сарбка (Чарнковско-тжћјанецки округ) — насеље у Чарнковско-тжћјанецком округу, Великопољска;
  • Сарбск [30][31] — село у округу Леборк, Поморском војводству, јужно од Сарбског језера;
  • Сарпско језеро — језеро у Поморском војводству, дио Словињског националног парка;
  • Серби (Доња Шлезија) — село у Глогувском округу, Доња Шлезија;
  • Сербија (Лубушка) или Сарбија — село у округу Кросњенски, Лубушко војводство;
  • Сербов (Лубушка) — село у округу Слубицки, Лубушко војводство;
  • Сорбин — село у округу Скаржишки, Светокришко војводство;
  • Србија (затвор) — популарно име за један непуштени женски затвор у Варшави, као и дио града гдје се затвор налази, Пољска;
  • Старе Серби — село у Глогувском округу, Доња Шлезија;
  • Шарбја — село у округу Прошовицки, Малопољска;
  • Шарбја Звјерзињецка — село и округу Казимешки, Светокришко војводство;

Прибалтик [уреди | уреди извор]

  • Сербента (притока Ровеје) — поток у Паневежиском округу, Литванија;

Чешка [уреди | уреди извор]

  • Висока Српска — насељено мјесто у округу Наход, у Краловехрадечком крају;
  • Млекосрби — насељено мјесто у округу Храдец Кралове, у Краловехрадечком крају;
  • Ниска Српска — насељено мјесто у Краловехрадечком крају;
  • Србеч — насеље у округу Раковњик, у Средњочешком крају;
  • Срби (Домажлице) — насељено мјесто у округу Домажлице, Плзењски крај;
  • Срби (Плзењ-југ) — насељено мјесто у округу Плзењ-југ, Плзењски крај;
  • Срби (Тукловице) — насељено мјесто у округу Кладно, у Средњочешком крају;
  • Србин (Чешка) — село у општини Мукаро, округ Праг-исток;
  • Србице (Вотице) — дио насеља Вотице у округу Бенешов;
  • Србице (Домажлице) — насељено мјесто у округу Домажлице, Плзењски крај;
  • Србице (Мохтин) — дио насеља Мохтин у округу Клатови;
  • Србице (Теплице) — насељено мјесто у округу Теплице, Устечки крај;
  • Србички поток (притока Конопиштског потока) — притока Конопиштског потока, округ Бенешов;
  • Србички поток (притока Мохтинског потока) — притока Мохтинског потока, округ Клатови;
  • Србички поток (притока Радбузе) — притока рјечице Радбуза, округ Домажлице;
  • Србска (Брно) — кварт у граду Брно;
  • Србска (Либерец) — насељено мјесто у округу Либерец, у Либеречком крају;

o Србска (станица) — жељезничко чвориште у Чешкој;

  • Србско — насељено мјесто у округу Бероун, у Средњочешком крају;
  • Србско (Млада Болеслав) — насељено мјест у округу Млада Болеслав, у Средњочешком крају;
  • Србу Рибник — бара у близини села Мали Јеников, округ Јиндрихув Храдец; Јужночешки крај;
  • Србце (Луже) — дио насеља Луже у округу Хрудим;
  • Србце (Окринек) – дио насеља Окринек у округу Нимбурк;
  • Србце (Простјејов) — насељено мјесто и сеоска општина у округу Простјејов;
  • Српска Камењица — насељено место у округу Дјечин, Устечки крај;

Словачка[уреди | уреди извор]

  • Србова или Сарбова, данас Шарбов — насељено мјесто у округу Свидњик, Прешовски крај;
  • Осрбљанка — поток у југозападном дијелу округа Брезно;
  • Осрбље — насељено мјесто у округу Брезно, Банскобистрички крај;

Мађарска[уреди | уреди извор]

  • Србоград, данас Шарбогард — град у жупанији Фејер;
  • Српска Варош, данас Табан — дио града Будима;
  • Српска Боја или Рац Боја — данас Неметбоља
  • Српска Мечка или Рац Мечка — село у Барањској жупанији;
  • Српска Река, данас Сарберек — дио града Татабања;
  • Српски Алмаш, познат и као Рацалмаш или Рац Алмаш — насеље у оквиру Пештанске жупаније;
  • Српски Гарчин или Рац Гарчин — село Барањској жупанији;
  • Српски Ковин[32], познат и као Рацкеве или Рац Кеве — насељено место у Пештанској жупанији;
  • Српски Козар или Рац Козар — село у Барањској жупанији;
  • Српски Крстур, познат и као Рацкерестур, Рац Керестур и Рац Крстур — насеље у оквиру Фејер жупаније;
  • Српски Поток, данас Сарберки Патак — поток на западу Мађарске, притока Велике Крке, слив Муре;
  • Српски Титош — село у Барањској жупанији;
  • Српски Чанад, данас Чанад — село у близини Макоа, жупанија Чонград.

Источна Европа[уреди | уреди извор]

Већина топонима названих по Србима у источној Европи, имена су добила након српских миграција током XVII и XVIII вијека,[33][34] иако су српске миграције биљежене и раније (од XV вијека). Срби су тад подједнако мигрирали и у Панонију, Трансилванију, али су (заједно са Власима) прелазили и преко Карпата па су населили неке крајеве данашње Украјине и Русије.[35][36][37]

Румунија и Молдавија[уреди | уреди извор]

  • Охаба Сербјаска (Српска) — данас (од 1925) Охаба Романа (Тимиш), насеље у округу Алба;
  • Сарбени (Телеорман) — село и општина у округу Телеорман, Мунтенија;
  • Сарбениј де Жос — село у Телеорман, Мунтенија;
  • Сарбешт (Бихор) — село и општина у округу Бихор;
  • Сарбешт (Бузау) — село и општина у округу Бузау;
  • Сарбешт (Горж) — село и општина у округу Горж;
  • Сарби (Арад) или Арадски Срб — насеље у округу Арад;
  • Сарби (Бакау) — насеље у округу Бакау;
  • Сарби (Бихор) — село и општина у округу Бихор;
  • Сарби (Ботошани) — насеље у округу Ботошани;
  • Сарби (Будешти), познат и као Српска Фалва — насеље у округу Марамуреш;
  • Сарби (Валча) — насеље у округу Валча;
  • Сарби (Васлуј) — насеље у округу Васлуј;
  • Сарби (Вранча) — насеље у округу Вранча;
  • Сарби (Галац) — насеље у округу Галац;
  • Сарби (Неамц) – насеље у Молдавији, код Думбраве;
  • Сарби (Олт) — насеље у округу Олт;
  • Сaрби-Магура (Sârbii Măgura) — општина у округу Олт;
  • Сарби (Салаж) — насеље у округу Салаж;
  • Сарби (Фaркаша) — насеље у округу Марамуреш;
  • Сарби (Хунедоара) — насеље у округу Хунедоара;
  • Сербан Вода — дио града Букурешта;
  • Сербота — планински врх на планини Фегераш у Румунији;
  • Сирбешти — село у области Флорести, Молдавија;
  • Срби де Гратиа (Sârbii de Gratia) — у 19. вијеку мјесто у Румунији, сада Drăghinești у општини Gratia, Телеорман
  • Србова или Сарбова (Тимиш) — насеље у округу Тимиш;

Украјина[уреди | уреди извор]

  • Нови Серби — село у Јемиљчинском рејону, Житомирска област;
  • Сербановка — село у Хмељничком рејону, Виничка област;
  • Серби (Житомирска област) — село у Јемиљчинском рејону, Житомирска област;
  • Серби (Одеска област) — село у Кодимском рејону, Одеска област;
  • Серби (до 1945), данас Гонтовка — село у Черневечком рејону, Виничка област;
  • Сербинов (Украјина) — село у Волочишом рејоне, Хмељничка област;
  • Сербиновка (Полтавска област) — село у Хребјонковском рејону, Полтавска област;
  • Сербиновка (Хмељничка област) — село у Староконстантиновском рејону, Хмељничка област;
  • Сербиновци — село у Жмеринком рејону, Виничка област;

o Сербиновци (станица) — жељезничко чвориште;

  • Сербичани — село у Сокирјанском рејону, Чернивачка област;
  • Сербка — село у Лиманском рејону, Одеска област;
  • Сербо-Слоботка — село у Јемиљчинском рејону, Житомирска област;
  • Славјаносербск — град у Славјаносербском рејону, Луганска област;
  • Стари Серби — село у Јемиљчинском рејону, Житомирска област;

Русија [уреди | уреди извор]

  • Сербилово — село у Гавриловопосадском рејоне, Ивановска област;
  • Сербин (Краснодар) — мање село у Славјанском рејоне, Краснодарскога Покрајина;
  • Сербин Горици — село у Сонковском рејоне, Тверска област;
  • Сербинка — засеок у атару села Нижњи Теребуж, Шчигровски рејон, Курска област;
  • Сербино — село у Пљушком рејону, Псковска област;
  • Сербишино — село у Невјанском градском округу, Свердловска област;

Азија[уреди | уреди извор]

Кавказ[уреди | уреди извор]

  • Сарбеви — насељено мјесто у Грузији;

Турска[уреди | уреди извор]

  • Град Срба или Гордосервон — древни град у Битинији, спомиње се у византијским записима 680. године;
  • Сарибелен [38] — село у округу Каш, вилајету Анадолија;
  • Сербан (Чорум) — село у вилајету Чорум;
  • Сирбашмак (Самсун) (дословно: „Срби прелазе”) — насеље у округу Везиркопру, вилајет Самсун;
  • Сирбасан (Карс) (дословно: „Срби мисле”) — селу у округу Сарикамиш, вилајету Карс;
  • Сирбели Махалеси Мухтарлики (дословно: „Српски сеоски кнез”) — дио насеља Савчили Буџукоба, вилајет Каман;
  • Сирпи — дио насеља Аташехир, у Истанбулу;
  • Сирпсиндиги (дословно: „Мјесто уништења Срба”) — данас Акбунар, или Сарајкпинар, вилајет Једрене;
  • Сирпсиндиги — централни дио насеља Јенибосна, у округу Бахчелиевлер, у Истанбулу;

Израел[уреди | уреди извор]

  • Сербиан Тауер — дио манастирског комплекса Светог Саве Освећеног;

Кина[уреди | уреди извор]

Серба је назив једног бившег округа, Серба (Сичуан), у Тибетанском аутономном округу Гардзе, који је у саставу кинеске провинције Сичуан (данас дио округа Сертар), као и једног древног народа на Тибету. Према легенди, овај бивши округ у давна времена био је насељен народом Серба (народ) којим је владао митолошки Гесер.[39] На локалном језику, назив округа дословно значи „Златни ниво”. Данас постоји више научних теорија о поријеклу тог народа, а најприхватљивија је она да су то била племена тибетанског поријекла.[40] Постоје мишљења и да су народ Серба били преци модерних Шерпаса, али етимологија Шерпаса гласи „народ са истока”, што додатно збуњује научнике.[41] Повезаност народа Серба са балканским Србима у озбиљним научним круговима је одбачена.

Америка [уреди | уреди извор]

Канада [уреди | уреди извор]

  • Серб (врх)[42][43] — највиши врх у региону Серб (или регион Србин) у Британској Колумбији;
  • Серб (регион) — регион у Британској Колумбији;
  • Серб Крик [44] — рјечица у Британској Колумбији;
  • Сербен Фарм — село у округу Смоки Лејк, Алберта;

Сједињене Државе [уреди | уреди извор]

  • Серб Парк — дио града Харисбург, Пенсилванија;
  • Сербин (Тексас) [45][46] — насељено мјесто у Тексасу;
  • Сервија (Индијана) [47][48] — насељено мјесто у Индијани;
  • Сервија (Вашингтон) [49] — насељено мјесто у држави Вашингтон;
  • Сервија (Западна Вирџинија) [50] — насељено мјесто у Западној Вирџинији;

Океанија[уреди | уреди извор]

  • Серб Питер (Сиднеј) — градска четврт у Сиднеју, Аустралија

Види још[уреди | уреди извор]

  • Етноними Срба и Србије
  • Етимологија имена Србија
  • Етимологија имена Српске
  • Серба (народ) — древни (вјероватно тибетански) народ у Сичуану;
  • Сарби
  • Сарбани — племенска група Паштуна у Авганистану и Пакистану;
  • Сарбулак — више села у Средњој Азији;
  • Сераб — град у Азербејџану;
  • Серабско царство — бивша држава на сјеверу Ирана и дјелу Азербејџана;
  • Серабље — град на западу Ирана;
  • Серабтаве — град на југозападу Ирана;
  • Серби
  • Сорби

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стево Ћосовић: „Рјечник српског имена”, Просвета, Нови Сад 1994. године
  2. ^ «δύο Σερβιανά κοντά στήν περιοχή των Ιωαννίνων. Όλες αυτές οί ονομασίες χωριών της κυρίως Ελλάδας πού παράγονται άπ’ τό Σέρβος ή απλώς έχοντάς το ως πρώτο συνθετικό, έρχονται νά επιβεβαιώσουν τό γεγονός.», Εγκατάσταση και παρουσία Σλάβων στη βυζαντινή Μ. Ασία, Ηλιάδη, Αμαλία Κ.
  3. ^ Константин Порфирогенит: De administrando imperio, средина X вијека
  4. ↑ Врати се на:4,0 4,1 Balbi: „Atlas ethnographique”, 14# tableu, pp 181
  5. ^ Bibliotheque Nationale de France, Инв. бр. B. 1131 (Paris, République française)
  6. ↑ Врати се на:6,0 6,1 „Leite de Vasconcelos, José. Os Seúrros. Opúsculos.Vol. V. Etnologia (Parte I). Lisboa, Imprensa Nacional, 1938” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 09. 2007. Приступљено 07. 04. 2017.
  7. ^ Balbi: „Atlas ethnographique”, 14# tableu
  8. ^ Serbannes
  9. ^ Louis-Marc Servien, „Louis XIV and Abel de Servien – Eight Centuries of the Servien Family“. Melrose Books.2012., Ely, Cambridgeshire, UK.
  10. ^ Giovanni Antonio Sanna: Le ferrovie del Sulcis – nella Sardegna sud occidentale fra documenti immagini e racconti, Calosci Editore, Cortona,. ISBN=978-88-7785-267-0, Sanna, 2012.
  11. ^ Edoardo Altara: Binari a Golfo Aranci – Ferrovie e treni in Sardegna dal 1874 ad oggi, Ermanno Albertelli Editore, isbn=978-88-85909-31-1, Altara, 1992.
  12. ↑ Врати се на:12,0 12,1 Risto Kovačić: Srpske naseobine u Južnoj Italiji, Glasnik Srpskog učenog društva 62, 1885.
  13. ^ R. Ambrogio, Nomi d’Italia. Origine e significato dei nomi geografici e di tutti i comuni (Novariae: Istituto Geografico De Agostini, 2009)
  14. ^ Jo. Baptistae De Luca Venusini… Tractatus de officiis venalibus … – Di Giovanni Battista De Luca
  15. ^ Da „Surbo“ di De Masi Angelo (језик: италијански)
  16. ^ Surbo – Cenni storici Архивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2012) (језик: италијански)
  17. ^ Personaltrainer.it: „Acido Sorbico”, Приступљено: 19. април 2016.
  18. ^ Историјска библиотека: Виријатов устанак
  19. ^ Нидерле 1956, стр. 111, 112.
  20. ^ Нидерле 2001.
  21. ^ Lewaszkiewicz 2014, стр. 41.
  22. ^ The Pride of Komarno
  23. ^ Stojan Vujičić, Srbi u Budimu i Pešti, Budimpešta, 1997.
  24. ^ Kvitrud Arne: Stavangers middelaldergeografi : betraktninger om kongens gård og odelskirke i Stavanger, Ætt og heim : lokalhistorisk årbok for Rogaland, 2013.
  25. ^ Steffan Bruns: Ortschronik Möckerling, Zöbigker (Sachsen-Anhalt, Saalekreis, Geiseltal), mit dem Ortsfamilienbuch der Gemeinden. Vollständige Auswertung der Kirchenbücher für die Jahre 1647 – 1703. Plaidt: Cardamina 2014, ISBN 978-3-86424-192-5
  26. ^ Karlheinz Blaschke, Uwe Ulrich Jäschke: Kursächsischer Ämteratlas. Leipzig. 2009. ISBN978-3-937386-14-0.; S. 56 f.
  27. ^ Ernst Eichler (2009), Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße (на језику: немачки), IV, Bautzen: Domowina-Verlag, p. 127, ISBN 978-3-7420-1716-1
  28. ^ Ernst Eichler (2009), Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße (на језику: немачки), IV, Bautzen: Domowina-Verlag, p. 128, ISBN 978-3-7420-1716-1
  29. ^ Ernst Eichler (2009), Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße (на језику: немачки), IV, Bautzen: Domowina-Verlag, pp. 127f., ISBN 978-3-7420-1716-1
  30. ^ Dr F. Lorentz „Polskie i kaszubskie nazwy miejscowości na Pomorzu Kaszubskiem“. ISBN978-83-60437-22-3. ISBN 978-83-60437-22-3
  31. ^ Званични сајт села Сарбск у Пољској
  32. ^ Мата Косовац: „Српска православна Митрополија карловачка по подацима из 1905. године“, Карловци 1910.
  33. ^ Енциклопедија Југославије, 2. издање
  34. ^ Војна енциклопедија, Београд, 1972.
  35. ^ Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона (језик: руски)
  36. ^ Волости, Важнейшие селения европейской России, Санкт-Петербург 1886.
  37. ^ КорресподенТ.net: Кабмин назвал города Донбасса, подконтрольные сепаратистам
  38. ^ Sözlerin Soyağacı: Çağdaş Türkçenin Etimolojik Sözlüğü. (Stammbaum der Wörter: Ein etymologisches Wörterbuch des gegenwärtigen Türkisch). 2007.
  39. ^ unesco: Gesar epic tradition
  40. ^ Traditionelle tibetische Wohnhäuser in Sêrba
  41. ^ Sêrba — на кинеској онлајн енциклопедији Baidu
  42. ^ Statistik zu Serb (језик: немачки)
  43. ^ Näheres zum Gipfel Serb(језик: немачки)
  44. ^ Geologie beim Serb
  45. ^ Serbin, Texas from the Handbook of Texas Online
  46. ^ Wends from the Handbook of Texas Online
  47. ^ „Servia, Indiana”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey. Приступљено 2016-07-05.
  48. ^ „Wabash County”. Jim Forte Postal History. Приступљено 11. 07. 2016.
  49. ^ Meany, Edmond S. (1923). Origin of Washington geographic names. Seattle: University of Washington Press. стр. 267.
  50. ^ Braxton County, West Virginia General Highway Map (PDF) (Мапа). West Virginia Department of Transportation. 2011. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 04. 2012. Приступљено 30. 12. 2011.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bibliotheque Nationale de France, Инв. бр. B. 1131 (Paris, République française)
  • Више аутора: „Српски духовни простор”, Бања Лука – Српско Сарајево, 1999. године
  • Vujić, Sava S. – Basarić, Bogdan M. Severni Srbi (ne)zaboravljeni narod, Beograd, 1998.
  • Gkoutzioukostas, Andreas. „Judges of the velum and judges of the hippodrome in Thessalonike”. Архивирано из оригинала на датум 02. 04. 2015. Приступљено 18. 06. 2017.
  • David Rumsey Historical Map Collection: „Atlas historique et geographique de la Grece et de l’Italie” (L’Empire Romain d’Orient et le Royaume des Lombards 553 a 774), Houze, Antoine Philippe, 1844
  • Erdeljanovich.J.: „O naseljavanju Slovena u Maloj Aziji i Siriji od VII do X veka” Glasnik geografskog drushtva vol. VI 1921 pp. 189
  • Ernst Eichler: Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße, Domowina-Verlag, Bautzen, IV, 2019. ISBN=978-3-7420-1716-1
  • Живковић, Тибор (2002). Јужни Словени под византијском влашћу 600-1025 (South Slavs under the Byzantine Rule 600-1025). Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник.
  • Živković, Tibor (2008). Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150. Belgrade: The Institute of History, Čigoja štampa.
  • Јанковић, Ђорђе. „Погреб Срба у раном средњем веку“, реферат на VI међународном конгресу словенске археологије, Новгород, 1996. (прелиминарна синтеза о српским громилама)
  • Јанковић, Ђорђе. „Громиле Срба у светлу неких других података“, одељак из књиге Српске громиле, 1998.
  • Jeremić, Nikola : Srpska zemlja Bojka, Zemun, 1993.
  • Jireček, Konstantin (1911), Geschichte der Serben (на језику: немачком), F.A. Perthes
  • Kostić, Lazo M. : O srpskom imenu, Srbinje – Novi Sad, 2000.
  • Lequien, M.: „Oriens Christianus” I, (1740). стр. 659—660
  • Lubor Niederle: „Slovanske starozhitnosti” Dilu II,Svazek pp. 389—399; pp. 444—446
  • Micotky, J.: „Otiorum Chroate”, Vol. I, Budapest, (1806). стр. 89-112
  • Museu Marítim de Barcelona, Инв. бр. 3236 (Barcelona, Reino de España)
  • Novaković, Relja : Baltički Sloveni u Beogradu i Srbiji, Beograd, 1985.
  • Novaković, Relja : Još o poreklu Srba, Beograd, 1992.
  • Novaković, Relja : Srbi, Beograd, 1993.
  • Novaković, Relja : Srbi i njihovi pradavni srodnici, Beograd, 2000.
  • Oaks, Dumbarton (2005). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art: The East (continued), Constantinople and environs, unknown locations, addenda, uncertain readings. Dumbarton Oaks. стр. 16, 171, 173, 176, 183. ISBN 978-0-88402-309-8.
  • Ostrogorski,G.: „Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi”, Enciklopedija Jugoslavije 1,Zagreb 1955,pp. 591—599
  • Petković, Živko D. : Prve pojave srpskog imena, Beograd, 1996.
  • Petrović, Aleksandar M.: Kratka arheografija Srba, Novi Sad, 1994.
  • R. Ambrogio, Nomi d’Italia. Origine e significato dei nomi geografici e di tutti i comuni (Novariae: Istituto Geografico De Agostini, 2009)
  • Ramsay, W. M: „The Historical Geography Of Asia Minor”, London, (1890). стр. 183. стр. 210
  • Samardžić, Radovan; Duškov, Milan (1993). Serbs in European civilization. Nova. ISBN 978-86-7583-015-3.
  • Станојевић, Станоје. „Историја Срба, Хрвата и Словенаца”. Projekat Rastko.
  • Статистички годишњак Републике Српске, 2009: Преглед по општинама” (PDF). Републички завод за статистику РС. Приступљено 23. 1. 2013.
  • Steffan Bruns: Ortschronik Möckerling, Zöbigker (Sachsen-Anhalt, Saalekreis, Geiseltal), mit dem Ortsfamilienbuch der Gemeinden. Vollständige Auswertung der Kirchenbücher für die Jahre 1647 – 1703. Plaidt: Cardamina 2014, ISBN 978-3-86424-192-5
  • The Society for Nordish Physical Anthropology: The Living Slavs
  • Ćirković, Sima M. (2004). The Serbs. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-20471-8.
  • Ћоровић, Владимир (1941). „Историја српског народа (Istorija srpskog naroda)”. (Internet, 2001). Пројекат Растко: Библиотека српске културе; Prојеkat Rastko: Biblioteka srpske kulture.
  • Ћосовић Стево: „Рјечник српског имена”, Просвета, Нови Сад 1994. године
  • Šebek, Lazar : Stari Srbi, Serbi sveske 2, Izdavač: Krim, Beograd, Ložionička 4.
  • William Mitchell Ramsay: „Hellespontus and Bithynia”, Royal Geographical Society, London (United Kingdom of Great Britain and Ireland: 1801-1927), 1890
  • Wassiliou-Seibt, Alexandra-Kyriaki (2012). „Der Familienname Serblias und seine Träger in Byzanz. Eine prosopographisch-sigillographische Studie”. Ур.: Cheynet, Jean-Claude; Sode, Claudia. Studies in Byzantine Sigillography (на језику: German). Walter de Gruyter. стр. 35—55. ISBN 978-3-11-027114-0.

Категорије:

  • Срби
  • Српска историја
  • Српска етимологија
  • Историја Срба у средњем веку
  • Српске државе
  • Стари Словени
  • Географија Лужичких Срба
  • Теорије о пореклу Срба
  • *

Владан Пантелић: Величанствена повесница Срба

Диже се и све јаче сија сунце Свароговог дана. Откривају се сакривене, заборављене, затамњене и прерађене истине у свим доменима. То лако примећује и осредње заинтересовани читалац. У будућности, која је снажно закуцала на наша врата, ништа неће остати скривено. Откриће се сва преварантска и фалсификаторска легла, легла сваког зла. Отктиће се из којих држава, организација, религија, лабораторија је потурано кукавичје јаје васцелом поштеном свету, посебно Србима, првом народу Рода, који је на Мидгард земљу донео Слово, Слог, Реч, Писмо, Духовност, Религију Истине…

Велики и мукотрпан рад аутора под лиценцом и професорке Словенке Марић, која је рад пронашла, а и сама се истом темом бави дужи низ година,  један је од важних и необоривих доказа велике повеснице Срба. Ово нема ниједан народ Европе и света. Ово обара труле теорије Бечко – Берлинске школе које су се и Немци одрекли. Но, гле чуда! нису се одрекли наши званични тз. историчари, тз. академици, тз. професори, тз. политичари и они стоје на бранику лажних теорија које су однеле више жртава код Срба, више него сви ратови.

Неће проћи много времена до открића која задиру у још дубљу прошлост. У јаку далеку прошлост када су знања Рода Аријевског била даледо изнад данашњих знања у свим доменима. Ништа од тих знања није затрто, што је рађено вековима, постоји у топонимима и хидронимима, постоји у генетском коду, а постоје и тајни списи и знања која се преносе преко мудраца, који чекају да их додирну зраци сунца Свароговог, па да изађу на видело. И,на крају, сва знања се налазе у Акаши коју јасновидиоци могу прочитати.

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s