Верица Стојиљковић: Љубав – река набујала


 

Из руку мојих гране расту

Небу и сунцу винуте су

Стопала корени дубоки

Из земље мајке поникли

И плеше стабло разиграно

Ветровом свирком опијено

И цветови се отворају

Светим кадом етром миришу

То љубав река набујала

Из извора срца потекла

Руке твоје је заплавила.

И отвара се дуге свет над

Пољем где дуб стари сањари

Облак стаје месец да скрије

Љубав чаролије дуб да сније.

 

 

 

 

 

 

Притисните на слику да бисте је уредили или ажурирали

Уклони издвојену слику

Категорије

Помери нагореПомери надолеПромени видљивост плоче: Категорије

Ознаке

Помери нагореПомери надолеПромени видљивост плоче: Ознаке
 
 
 
 
 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s