Мато Кошик: Чежња
Кад овде чујем птичицу, да тихо поје,
увек се за њом окренем, док чежња обузме срце моје
.
Али њихова песма, овде, не може да ме узбуди,
да дирне срце моје и радошћу напуни груди.
.
Прекрасних птичица има овде, што узлетају ка
небеском своду, али шта им лепота вреди кад певати не могу?
.
О, где је твоја песма, шево, певачу, Лужице, без примера,
коју над главама ратара извијаш у хиљаду трилера
–
Где си, најдражи госту наших Блата, славују убави,
што у сутону, без предаха, певаш своју песму љубави..?
.
Песме птичица овде више не могу слушати,
па ћеш и ти, песмо моја, ускоро заћутати…
.
Птица опет около лети и тихо поје,
окрећем се за њом, док у грудима дрхти срце моје..
.
Поезија Лужичких Срба