Адам Шостак: Девојка плаче у цркви


Девојка плаче у цркви,
немим сузама се мрзне ветар,
а поред ње иду возови
у мало познати мраз.
.
Возови одлазе са перона –
њихова бука је већ несносна;
сигурно ће опет неко заплакати
међу тим проласцима вагона.
.
Магла нам седа на храмове
и замагљује нам очи тајно…
.
У храму –
нема девојчица
као да
плаче
наглас.

(белор. Адам Шостак)
Избор белоруске поезије – Алексеј Иванович Чарота
Превод – Дајана Лазаревић
Пројекат Растко – извор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s